NJUJORK, I pored svjetske finansijske krize mnogi šefovi velikih koncerna na Vol Stritu očekuju premije. Iako ima i onih koji su se premija odrekli, mnogi strahuju da bi novac iz paketa za pomoć bankama mogao otići na premije.
Skromnost nije riječ koja bi se mogla dovesti u vezu sa Vol Srtitom, naglašava Nel Mino, iz „Korporejt Lajbreri“, jednom nezavisnom institutu za analizu podataka i rizika u SAD-a. Time se potvrđuje ono što mnogi Amerikanci misle.
Još prošle godine je šef Goldman Saksa, Lojd Blankfajn „ubrao“ 68,5 miliona dolara, što u kešu, što u akcijama. Zvanično objašnjenje je godinama glasilo: Želimo talente da vežemo za preduzeće“.
I pored pada kursa i mnogobrojnih otpuštanja radnika u finansijskom sektoru je vladao optimizam da je moguće dostići i veće premije od prošlogodišnjih. To je pokazalo jedno onlajn istaživanje. Oko 67 odsto ispitanika očekuje bonus. Deset odsto čak smatra da bi bonus premija trebalo da iznosi 33 procenta.
Međutim, nakon što se rukovodstvo Goldman Saksa javno odreklo premije, naglašeno je da će se o platama znati nešto više tek na kraju godine. Advokat Džek Zamanski, kritičar situacije na Vol Stritu kaže:
„Bonus premije bi značile katastrofu i političko samoubistvo na Vol Stritu. I to u vremenu kada je kriza tako masivna.“
Njujorški državni tužilac Endru Kuomo istražuje pravne okvire za nagrađivanja, koja mnogi očekuju. On strahuje da bi banke mogle da upotrebe novac iz paketa za pomoć upravo na premije.
Do sada se 7 menadžera iz Goldman Saksa odreklo premija koje dosežu i više miliona dolara. Paul Hadgson iz „Korporejt Lajbreri“ se prevashodno bavi platama najviših instanci i ne vjeruje mnogo u skromnost na Vol Stritu.
„Ja ne vjerujem da će se na Vol Stritu nešto drastičnije promjeniti.“
Hadgson s druge strane smatra da je dobro da ima i pozitivnih primera i nada se da će Morgan Stenli i Meril Linč učiniti to isto.DW
Od novca za pomoć bankama, do menadžerskih premija
