ZAGREB, Profesor matematike u Hrvatskoj Toni Milun sproveo je istraživanje o finansijskoj pismenosti bankarskih radnika.
“Tekući račun je jednostavan ili složen?“, upitao je Toni Milun, profesor matematike, predstavljajući se kao potencijalni klijent čak 12 radnika banaka, od kojih njih sedam nije znalo da odgovori na to pitanje.
Jedan radnik rekao je da on je proporcionalan, a drugi da zavisi od broja dana, što nisu tačni odgovori. Jedna radnica rekla je kako nikada nije čula za te pojmove.
Toni Milun sproveo je istraživanje o finansijskoj pismenosti bankarskih radnika postavljajući im osnovna pitanja koje učenici uče u ekonomskim školama i studenti na ekonomskim fakultetima.
Radi li se o dekurzivnom ili anticipativnom obračunu, znao je samo jedan radnik dok ostali takođe nisu čuli za te pojmove i nisu znali da odgovore na pitanje. Obračun kamata na papiru znala je da izračuna samo jedna radnica.
Na trenutnu situaciju sa nemilim “švajcarcem”, banke šalju poruku da su građani koji su uzimali takve kredite sami odgovorni jer nisu predvideli kretanje švajcarskog franka u odnosu na evro.
Smatraju da građani treba da snose odgovornost zbog svoje finansijske nepismenosti i neodgovornosti. Ako radnici banaka ne znaju osnove kamatnog računa ne znaju procjeniti rizike, a plaćeni su za te stvari i to im je posao, zašto bi onda građani to trebalo da znaju?
Kod stambenih kredita, samo su u jednoj poslovnici znali da je obračun složen dok ostali nisu znali odgovor na to pitanje. U dve poslovnice, radnici su tvrdili da je kamatna stopa konformna što je u potpunosti netačna informacija jer više ni jedna banka nema stambeni kredit uz konformnom kamatnu stopu, objašnjava Milun.
Treba dodati i da, na primjer kod kredita od 100.000 evra na 30 godina upravo zbog prelaska banaka s konformne na relativnu kamatnu stopu, korisnik kredita uz otplaćivanje svog kredita mora vratiti i dodatnih 3. 600 evra.
Da izračuna anuitet ne zna nijedan radnik. Na nekoliko pitanja u kojima je Milun tražio osnovne informacije, jedan radnik mu je rekao: “Gospodine, vidim da ste mi došli sa matematičkim zadacima. To nije moj posao “.
Kod pitanja o kretanju euribora, radnici su rekli kako nisu stručni da govore o tome. Milun se pita ako banke ne mogu predvidjeti njegova buduća kretanja, odnosno procjeniti rizik budućeg poslovanja, zašto bi građani onda trebali?
“Bi li se na policama trebao naći hljeb koji umjesto šest kuna košta pet kuna, a koji će možda za osam godina kod ljudi uzrokovati tumor? Isto tako, kredit u švajcarcima je izazvao finansijske tumore kod osoba koje su dizali te kredite te kod njihovih porodica i ostalih osoba u njihovom životu “, pojašnjava Milun.
Dodaje da mu dan traje 24 sata, i da nakon odrađenog punog radnog vremena, kada ode u prodavnicu da kupi hljeb, ne želi još kod kuće da istražuje da li je taj hljeb opasan ili ne.
Danas, u 2015. godini, kada je cijeli svijet povezan i kada su mogućnosti za one koji se žele obrazovati ogromne, i kada s obrazovanjem cjela država može postati konkurentnija u cjelom svijetu, mi uvodimo zaglupljivanje “, zaključuje Milun. Dnevnik.hr