BEOGRAD,Obala Slonovače ne samo da je na prošlom Svjetskom prvenstvu u fudbalu pobijedila Srbiju, već je prošle godine imala veći izvoz od naše zemlje.
Osim ove afričke države, podjeljene zbog rata na dva dijela, ispred naše zemlje su još 84 zemlje, među kojima su Vijetnam, Bjelorusija, Bangladeš, Litvanija, Trinidad i Tobago, Sudan…
Ekonomska kriza je ogolila do kraja mali srpski izvoz, ali nadležni ne idu dalje od konstatovanja problema, pa ne čudi što se olako prešlo i preko najnovijih podataka o izvozu u svijetu, koje je objavila američka Centralna obaveštajna agencija iliti CIA.
Osam milijardi dolara srpskog izvoza bilo je dovoljno za 86. mjesto od 223 zemlje. Češka, po veličini i broju stanovnika slična Srbiji, prošle godine imala je izvoz od čak 106 milijardi dolara, Slovačka 45, Bugarska 16,3 milijarde. Zabrinjava da su nas pretekle i mnoge zemlje iz Afrike, Azije, Centralne Amerike.
Obala Slonovače, uprkos građanskom ratu koji je trajao od 1999. do 2003. godine, to je uradila prodajom kakaoa, kafe i palminog ulja, Vijetnam ima sedam puta veći izvoz, a Trinidad i Tobago je prihodovao deset milijardi dolara u inostranstvu.
Država prodaje da bi preživjela
Od demokratskih promena 2000. godine domaća privreda se zasnivala na „nerazmjenjivim dobrima“, odnosno uslugama u oblasti finansija, transporta i telekomunikacija, koje se ne mogu prodati van Srbije.
U ekspanziji su bila ulaganja u nekretnine i trgovinske lance, a veliki izvoznici su propadali. „Petrohemija“, najveći domaći izvoznik u 2008. godini, prošle godine nije radila mjesec dana, Metanolsko-sirćetni kompleks, peti izvoznik, posluje s ogromnim gubicima, neizvesna je sudbina Azotare (12. na listi iz 2008. godine)… Sve ove firme su još u državnom vlasništvu.
Zato domaći izvoz čini samo 20 odsto BDP-a, dok je kod ostalih zemalja taj procenat veći od 50 odsto. Države sa malim izvozom moraju da se zadužuju ili prodaju nešto kako bi preživjele.
Propuštena šansa
Poljoprivreda je, možda, najbolji primjer propuštene šanse. Sankcije su za vrijeme Miloševića bile izgovor za mnoge stvari, a danas ne znamo da iskoristimo šansu za izvoz u Evropsku uniju. Od odobrenog izvoza ,,bebi-bifa“ od 8.875 tona, prošle godine u EU je prodato tek oko 1.200 tona, kvota za izvoz vina iskorišćena je osam odsto, slično je i s ribom. Srbija tako propušta šansu da zaposli stotine ljudi i zaradi milione evra.
Rajko Latinović, direktor Industrije mesa „Imes“, kaže da je Srbija bila evropska sila po izvozu junećeg mesa „bebi-bifa“, a PKB je snabdijevao cijelu Evropu.
“Ko nam je kriv što sada ne radimo isto? Proizvodnji hrane u Srbiji pogoduju bogomdani prirodni uslovi, ali ne pogoduje sve ono što su uredili ljudi, u ovom slučaju ekonomska politika je loša. Treba nam realan kurs, što znači slabiji dinar, i političko opredeljenje za izvoz. Do takvog stava naši ministri i političari doći će kada prestanu da zadužuju zemlju i kada budu morali da troše samo ono što se zaradi, tada će im biti važna poljoprivredna proizvodnja. Ali vidite šta se dešava – guverner NBS je „smenjen“ i pobedili su oni koji to ne žele jer im odgovara da samo uvozimo i da se zadužujemo”, poručuje direktor ove mesne industrije.
Stočarstvo je uništeno
Uprkos svemu poljoprivreda je prošle godine obezbijedila priliv dvije milijarde dolara iz inostranstva uz suficit od 700 miliona. Umesto da država to nagradi i poveća izdvajanja iz budžeta, izdvojeno je samo tri odsto BDP-a. Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da se očekivalo da izdvajanja ove godine budu bar pet odsto i da se tako krene u povećanje na 12 odsto BDP-a, koliko bi trebalo obezbijediti.
“Moramo da povećamo proizvodnju, obezbedimo kvalitet i kontinuitet u proizvodnji jer su nam tržišta Rusije, Evropske unije, regiona CEFTA širom otvorena. Ali stočarstvo je uništeno, pa ne možemo da ispunimo kvotu za „bebi-bif“, nedovoljno se ulaže u voćarstvo i povrtarstvo iako smo na tome prošle godine zaradili 400 miliona dolara… Potrebne su velike investicije, ali sve će se vratiti jer za tri godine izvoz poljoprivrede može da dostigne 4-5 milijardi dolara”, navodi Stanković.
Dok se vlast ne opameti, dešavaće nam se i dalje da propuštamo dobre prilike za izvoz, kao što je bila prodaja 100.000 litara rakije u Rusiju. Proizvođači u valjevskom kraju nisu mogli da obezbijede potrebne količine jer ne poštuju standarde, odnosno ne angažuju tehnologe tokom pečenja rakije.
Razvojna banka rješenje
Naši sagovornici se slažu da poljoprivredi nedostaju povoljni krediti. Latinović kaže da su kažnjene sve banke koje daju kredite seljacima jer zbog sporijeg povraćaja novca moraju da obezbijede veće obavezne rezerve, pa su i kamate visoke. Stanković navodi da poljoprivreda može da izdrži kamate od 5-6 odsto na kratkoročne i oko tri odsto na dugoročne kredite, a u bankama su nekoliko puta veće. „Rešenje je državna, razvojna banka“, savjetuje Stanković.
Izvoz po glavi stanovnika
Slovenija – 11.500 dolara
Češka – 10.000 dolara
Hrvatska – 2.300 dolara
Bugarska – 2.100 dolara
Makedonija – 1.500 dolara
Srbija – 1.000 dolara
Albanija – 360 dolara Blic