BIJELJINA – Preduzeće “Novi Žitopromet” uveliko modernizuje pogone za preradu žitarica, a prvi vagoni pšenice trebalo bi već u junu da se nađu u mlinovima semberskog giganta, zahvaljujući kojem će mnogi ratari u ovom kraju produžiti brazdu pod hljebnim žitom.
Ova firma, koja je ranije nosila naziv “Žitopromet”, a čiji je stoprocentni vlasnik fočanska kompanija “Pavgord”, digla se iz pepela i uz veliki trud i zalaganje vlasnika i radnika upalila je mašine početkom marta.
Šef proizvodnje u “Novom Žitoprometu” Dušan Tomić istakao je za “Glas Srpske” da je poenta cijele priče što je stečaj u nekadašnjem preduzeću pokrenut na vrijeme, jer da je došlo do rasparčavanja imovine, naglašava, i “Žitopromet” bi otišao u staro željezo.
“Srećni smo i zahvalni novom vlasniku, koji svakodnevno ulaže ogroman novac kako bi zanovio mašine, modernizovao proizvodnju i obezbijedio što bolje i kvalitetnije uslove za rad“, rekao je Tomić.
Istakao je da će preradu pšenice početi već u junu, a ukoliko i prije završe sve radove u preduzeću, mlinove bi mogli pokrenuti i mjesec dana ranije.
Tomić podsjeća da je kapacitet firme i ranije bio 250.000 tona pšenice ili 2.500 vagona, te da se nada da će već u ovoj godini uspjeti da prime i prerade toliko.
“Mnogi poljoprivrednici su u Semberiji prestali sijati pšenicu kada su nastali problemi u “Žitoprometu” i samo čekaju da ponovo krenemo punom parom kako bi se i oni vratili proizvodnji hljebnog žita. Oni koji su nastavili da siju pšenicu najavljuju da će produžiti brazdu, jer “Novi Žitopromet” je garant opstanka i nas i naše djece u Semberiji“, poručio je Tomić, podsjetivši da su posljednji prijem žita imali 2018. godine, kada je u silose preduzeća stiglo 120.000 tona pšenice.
Kompanija “Pavgord” je 18. januara ove godine kupila nepokretnu imovinu “Žitoprometa” po cijeni od 3,1 milion maraka i tako postala stoprocentni vlasnik preduzeća. Ova fočanska kompanija kupila je ranije i pokretnu imovinu mlinsko-prerađivačkog giganta, te uplatila 600.000 maraka za doprinose radnicima kako bi im bio povezan radni staž.
Problemi u “Žitoprometu” javili su se 2018. godine. Silosi su tada bili puni pšenice, ali su pogoni stajali i skupljali prašinu jer ratarima nije bio plaćen rod.
Zbog neisplaćenih plata i doprinosa radnici su tada stupili u štrajk. Do otvaranja stečaja u decembru 2019. godine “Žitopromet” je zapošljavao 113 radnika.
Dušan Tomić je rekao da je u “Novi Žitopromet” sa biroa vraćeno dvadesetak nekadašnjih radnika “Žitoprometa”.
“Plan investitora je da u narednom periodu zaposli još radnika, a prednost će svakako imati naše kolege sa biroa“, kazao je Tomić.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Znači Pavgord može da riješi sve probleme starog Žitoprometa imenujući ga sa Novi Žitopromet. Pozitivna priča se širi, Nova Šećerana, Nova Naša Pavlović Semberska Banka (čuj Naša),… Kome smeta Nova Alumina?