BEOGRAD, Prihvatanjem prijedloga za izmjene Zakona o zanatstvu, ukupno 70.000 zanatlija moraće da plaćaju i 15 novih taksa.
Uvođenjem novih taksi za zanatlije stvara se problem i samoj državi jer će se produbiti crno tržište.
“Legalne zanatlije će odjaviti radnje i nastaviti posao mimo zakona, dok će kupci dobijati skuplju uslugu bez ikakve garancije“, poručuju privrednici.
Prednacrt zakona predviđa nove namete, a zanatlije strahuju jer još uvek ne znaju koliko će najnovija ideja države i da ih košta.
Prema predloženim izmjenama, zanatlije će plaćati i 15 naknada koje do sada nisu imali. Plaćaće, recimo, upis i brisanje iz imenika, svaku promjenu podataka u imeniku, polaganje ispita za majstora i pomoćnika. Cjenovnik će naknadno propisati buduća Zanatska komora.
U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) smatraju da predlog zakona nije dovoljno razrađen i da će, ako bude usvojen, mnogi koji sada posluju u skladu sa zakonom morati da pređu u sivu ekonomiju.
“Ovo će biti još jedan u nizu zakona koje je država pokušala da donese po sopstvenom nahođenju, zaobilazeći potrebe većine zanatlija. Nametanje novih birokratskih procedura i dodatnih troškova sektoru koji je i pre ekonomske krize bio u teškoj situaciji neće doneti značajna poboljšanja, samo će biti manje stimulativan za mlade generacije koje bi da osnuju samostalne zanatske radnje”, kažu u UPS.
Jasno definisati pojam zanatlije
„Najpre treba precizno reći šta je zanatlija, a šta zanatlijsko zvanje. Treba podeliti zanate na stare, umetničke i domaću radinost. Nijednim članom se ne govori ni o mogućem unapređenju i zaštiti interesa zanatlija, niti olakšava buduće poslovanje“, kaže za „Novac“ Svetozar Babić, sekretar Zajednice preduzetnika u PKS, i dodaje da ukoliko predlagači zakona stvarno žele da urede oblast zanatstva, ne treba i da žure.
Prijedlog predviđa da se buduća Zanatska komora finansira iz budžeta, što je suprotno kasnijim odredbama ovog nacrta koje predlažu da se Zanatska komora samofinsira uplatama članarina.
Do sada su zanatlije bile okupljene u zajednici preduzetnika PKS koja se finasirala od članarina i prihoda na osnovu usluga članovima, a ne iz budžeta. Ovakvo rješenje će dodatno opteretiti sve poreske obaveznike, a posebno zanatlije. Prijedlog predviđa dobrovoljno članstvo u Zanatskoj komori, ali obavezan upis u imenik zanatlija svih fizičkih lica koja obavljaju zanatsku djelatnost, kao i lica koja nisu u radnom odnosu.
„Upisom u imenik dobićemo milion upisanih fizičkih lica, bez obzira da li su radnom odnosu ili ne. S druge strane, dobićemo i Zanatsku komoru u koju ne mora da bude upisana nijedna radnja. Ne vidim svrhu ovakvog zakona“, kaže Babić i dodaje da je najbolje odustati od ovog nacrta.
Na pitanje koliko je realno da se od ovakvog nacrta odustane, naš sagovornik kaže, „Ako Ministrstvo ostane dosledno stavu da treba da se čuje glas zanatlija, onda postoje velike šanse da se i odustane”. Prijedlog ostavlja i mogućnost da ministar koji je nadležan za zanatstvo određuje ko ima pravo za bavljenje zanatima.
„Trenutno je upis u registar privrednih društava slobodan i maksimalno oslobođen birokratskih procedura, po uzoru na zemlje EU i SAD koje su uzor efikasnog sistema za razvoj preduzetništva. Nema posebno otežavajućih dozvola, saglasnosti i drugih barijera na koje se plaćaju administrativne takse i na koje se čeka mesecima“, kažu u UPS.
Prema nedavnom istraživanju UPS-a, samo je tri odsto mladih u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu i Nišu izjavilo da želi da se bavi preduzetništvom, dok u Evropskoj uniji 23 odsto njihovih vršnjaka pokazuje ovu želju. Ovakvi zakonski propisi smanjiće interesovanje za zanate, a posebno stare i rijetke koji odumiru, kažu u UPS-u. Blic