OSLO – Više od 30 najbogatijih Norvežana pobjeglo je u Švajcarsku i druge zemlje tokom prošle godine dok poslovni lideri izražavaju zabrinutost zbog poreza na bogatstvo koje naplaćuje vlada lijevog centra u Oslu, piše Financial Times.
Javni podaci u norveškom registru stanovništva pokazuju da je 2022. godine najmanje 30 milijardera i milionera zamijenilo prosperitetnu skandinavsku naciju za alpsku jurisdikciju s nižim porezima. Među njima je i magnat koji se bavi ribolovom i naftom Kjell Inge Røkke, svojevremeno najbogatija osoba u Norveškoj.
Drugi su se preselili u zemlje poput Kipra, Italije i Kanade. Vjerovatno će njihov primjer slijediti i drugi jer su bogati zabrinuti zbog poreskih promjena za koje kažu da štete konkurentnosti zemlje. Isto smatraju i poreski savjetnici.
Izbor između života u Norveškoj i uspjeha kompanije
Posljednji među milijarderima koji je napustio Norvešku je Fredrik Haga, 31-godišnji suosnivač kompanije za podatke o kriptovalutama Dune, vrijedne milijardu dolara, koji će uskoro službeno registrovati boravište u Zugu u Švajcarskoj.
“Morao sam birati između života u Norveškoj i uspjeha kompanije. Ne radi se o tome da ne želim platiti porez. Radi se o plaćanju poreza na novac koji nemam”, rekao je Haga za Financial Times.
U središtu rasprave je norveški porez na bogatstvo koji se naplaćuje na svu neto imovinu vredniju od 1.7 miliona norveških kruna (173.000 dolara) po stopi od 1.1 odsto za najbogatije. Švajcarska takođe ima porez na bogatstvo, ali nudi pogodnosti za strance.
Za preduzetnike kao što je Haga, čiji je najveći dio imovine vezan za njegovu kompaniju, struktura poreza može dovesti do situacije da moraju isplaćivati velike dividende ili čak prodati dio poslovanja. Ipak, budući da Dune još posluje s gubitkom, ali brzo raste, nije imao mogućnost da isplati dividendu, a ne želi prodati udio.
Norveški porez jedan od rijetkih u Evropi
“Ili moram uzeti novac iz kompanije ili se preseliti”, rekao je Haga, koji se bojao da će njegov sljedeći poreski obračun biti nekoliko puta veći od njegovog raspoloživog prihoda.
Grupa bogatih Norvežana koja je prošle godine otišla u Švajcarsku imala je ukupno bogatstvo od 29 milijardi kruna i platila 550 miliona kruna poreza, pokazuju njihove godišnje poreske prijave. Egzodus tijekom 2022. veći je nego u prethodnih 13 godina zajedno, izračunao je dnevni list Dagens Naeringsliv.
Røkke, koji se preselio u Lugano u septembru i prije toga platio 181 milion kruna poreza, odbio je da komentariše svoju situaciju. Norveški porez na bogatstvo, jedan od rijetkih koji se još naplaćuju u Evropi otkako ga je Francuska ukinula u korist poreza na imovinu 2018. godine, dugo je bio izvor nezadovoljstva među norveškim bogatašima.
“To ometa norveško poslovanje na razne načine. Porez prisiljava vlasnike da iz svojih kompanija izvlače dividende, ponekad veće od dobiti. To znatno smanjuje ulaganja u kompanije”, rekla je za Financial Times Mathilde Fasting, poreska stručnjakinja u think-tanku Civita. Porez na bogatstvo takođe je linija razdvajanja između norveške ljevice i desnice.
Ne odlaze svi
Daleko od toga da svaki bogati Norvežanin odlazi. Nicolai Tangen, bivši menadžer hedge fonda koji vodi norveški državni fond, morao je da plati 60 miliona norveških kruna više poreza nego što je zaradio kada se vratio iz Londona.
“Porez plaćam sa zadovoljstvom. Lično mislim da dobijam mnogo natrag za svoj poreski novac”, rekao je Tangen.
Karl Johan Lier, izvršni direktor kompanije AutoStore i pretprošle godine deveti najveći poreski obveznik u zemlji, rekao je da razumije zašto ljudi odlaze, posebno oni koji vode novoosnovane firme.
“Ima puno ljudi koji nije trebalo da odu”, rekao je Lier, dodavši da on neće biti jedan od njih: “Ovdje imam porodicu i unuke. To je važnije od poreza.”
Haga je rekao da nema mnogo koristi od toga što je javno progovorio, ali da je želio da uzbuni preduzetnike i novonastalu norvešku start-up scenu.
“Norveška je od lošeg postala užasno mjesto za pokretanje posla. Razlog tome je porez na bogatstvo”, dodao je. Index