MILANO, Ministri 28 članica EU, guverneri centralnih banaka i rukovodstvo Evropske centralne banke (ECB) raspravljali su na sastanku u Milanu o nizu radikalnih ideja, u trenutku kada se Evropa suočava s rekordno niskim kamatnim stopama i visokom stopom nezaposlenosti, prenio je Rojters.
To je prvi sastanak u ovom formatu otkad je predsjednik ECB Mario Dragi predstavio strategiju za spasavanje privrede u evrozoni, koja se temelji na prijedlogu za investiranje 300 milijardi evra u oživljavanje privrede, naveo je AP.
Ministri su se, kako prenose agencije, fokusirali na temu investicija, zanemarivši njemački zahtjev za budžetske restrikcije.
Njemačka je pod sve većim pritiskom partnera poput Francuske i Italije da ublaži fiskalnu politiku.
“Razmišljamo o instrumentima koji će olašati investicije“, izjavio je italijanski ministar ekonomije Pjer Karlo Padoan po dolasku na skup u Milanu.
“Resursi (za investiranje) uglavnom će doći iz privatnog sektora, ali, naravno, resursi javnog sektora biće instrument za njihovo aktiviranje“, dodao je Padoan.
Privreda EU, koja predstavlja oko četvrtine globalne proizvodnje, prošle godine je zabilježila rast od 0,1 odsto, dok je stopa nezaposlenosti skoro dvostrukove viša nego u SAD, sa oko 25 miliona nezaposlenih Evropljana.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble prije nekoliko dana je odbacio pozive Berlinu za veću potrošnju kako bi se ojačala privreda evrozone, koja je u drugom kvartalu ove godine stagnirala.
Dragi je u Milanu nazvao poslovne investicije “jednom od velikih žrtava” finansijske krize, navodeći da su ulaganja smanjena za 20 odsto od 2008. godine.
“Nećemo imati održiv oporavak osim ako se to ne promjeni”, upozorio je on.
Novoizabrani predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zalaže se za investicioni program vredan 300 milijardi evra za oporavak privrede.
Evropske kompanije, za razliku od američkih, oslanjaju se na banke za 80 odsto zajmova, ali banke sve teže odobravaju kredite poslje najgore finansijske krize u proteklih nekoliko decenija.
U Italiji, četvrtoj najvećoj evropskoj privredi, krediti kompanijama smanjeni su za više od 70 milijardi evra od sredine 2011. godine i ta tendencija se nastavlja, pokazuju podaci centralne banke.
Sličan problem postoji u većini evropskih zemalja, u kojima oporavak usporava i to što u malim preduzećima radi dvoje od troje zaposlenih u privatnom sektoru.
Ministri su na sastanku razgovarali o četiri ideje: italijanskom predlogu za nove instrumente finansiranja kompanija, francusko-njemačkom planu za povećanje privatnih investicija, poljskoj ideji o formiranju zajedničkog fonda EU i predlogu Junkerove Komisije za program vrijedan 300 milijardi evra.
Poljska se zalaže za formiranje “Evropskog fonda za investicije” koji bi mogao da finansira, putem soptvenog kapitala, ulaganja u iznosu od 700 milijardi evra. Fond bi bio lokomotiva sa specijalnom svrhom, pod kišobranom Evropske investicione banke, koja je u vlasništvu evropskih vlada.
“Evropska investiciona banka ima novca. Ono što nedostaje jesu projekti, i ako uspemo da uparimo novac s dobrim projektima, ostvarićemo uspjeh”, ocjenio je ministar finansija Luksemburga Pjer Gramenja.
Italijanski prijedlog jeste panevropsko tržište na kojem manje kompanije mogu da povećavaju kapital, koje bi moglo da bude dio tržišta kapitala EU, utemeljenog na bankarskoj uniji evrozone i uz ključno učešće Londona, finansijskog centra u Evropi.
U protekla dva mjeseca, 26 italijanskih porodičnih preduzeća, medju kojima jedno koje se bavi proizvodnjom organskog džema, izdala su obveznice i zajedno prikupila milijardu evra.
“Nije riječ o finansiranju malih kompanija kao takvih, već o finansiranju kompanija koje se brzo razvijaju“, izjavio je Nikola Veron, briselski ekspert za tržišta kapitala.
Ministri su iznjeli suprotstavljene stavove i o porezu na finansijske transakcije, po uzoru na “Tobinov porez” (po nobelovcu i ekonomisti Džejmsu Tobinu) koji podržava 11 zemalja, medju kojima Njemačka i Francuska, dok mu se ostali protive, uključujući Britaniju, kao i bankarski lobi, prenosi AFP.
“Prvi korak će biti mali, to je, nažalost, tačno“, rekao je njemački ministar Ssojble. “Imajući u vidu različite situacije u različitim zemljama, vjerovatno ćemo se dogovoriti oko prvog malog koraka, ali i to je bolje nego ništa.”
Zasad nema detalja oko toga šta bi taj porez obuhvatao, ali jedan evropski diplomata rekao je da je cilj da prijedlog bude sačinjen do kraja godine.