Nismo kao Grčka, kod nas je teže

BEOGRAD, Građani Srbije trebalo bi da se zabrinu jer će ih od realnih prijetnji krize koja je zadesila Grčku spasavati stručnjaci koji su i ih doveli u trenutnu situaciju.

Oni su zasad smislili samo povećanje plata u javnom sektoru i povoljne kredite, ali privrednici upozoravaju da je sve to džabe ako se ne otvore nova radna mjesta – slaba je utjeha građanima ako narednih nekoliko mjeseci budu mogli da troše više a potom ostanu bez posla ili ako se zaduže pa ostanu bez posla.

Postojbina čuvenih filozofa ne može da vrati javni dug od 300 milijardi evra jer je uzimala i trošila kredite na nešto što nije stvaralo novu vrijednost, pa sada mora da smanjuje plate i penzije, socijalna davanja…

U Srbiji je od 2000. godine kroz zaduživanje, investicije i privatizaciju ušlo nekoliko desetina milijardi evra ali nisu izgrađeni Koridor 10 ili neka elektrana, a ni fabrike koje bi povećale proizvodnju i izvoz. Sličan efekat kao kod Grka, s tim da je u Srbiji dobar dio novca napunio džepove biznismena bliskih vlasti.

Ali dugovi su ostali. Zemlja je zadužena ukoliko je dug veći od 80 odsto BDP-a ili veći od izvoza 220 odsto. „Po prvom kriterijumu dug Srbije je 71 procenat, znači da nije zadužena visoko, ali po drugom iznos od 295 procenata veći je od dozvoljenog, i to svrstava Srbiju među zadužene zemlje. Naša spoljna likvidnost je ugrožena, pa stalno moramo da uzimamo kredite da bismo je održavali“, saopštio je Dragan Đuričin, predsjednik Saveza ekonomista Srbije.

Zbog ovih neveselih podataka, ali i najava pojedinih ministara da bi, taman kad je ekonomija počela da diže glavu, trebalo povećati plate radnicima u javnom sektoru od septembra, ne bi trebalo da iznenadi izjava guvernera Radovana Jelašića – “Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do grčkog scenarija. Nadam se da ćemo istrajati u izbegavanju ‘zamki prošlosti’ jer tražnja mora da dođe od investicija, a ne od povećanja javne potrošnje”.

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, kaže da grčki scenario nije moguć, ali da riječi guvernera treba shvatiti ozbiljno. „Sreća u nesreći je da smo tek 2000. godine krenuli u ozbiljnije reforme i zaduživanja. Imali smo sreće i da je došla ekonomska kriza jer je ona ogolila sve naše probleme i pokazala da je vođena loša ekonomska politika“, objašnjava Zdravković.

I Zoran Drakulić, osnivač i izvršni direktor Point grupe, kaže da ni izdaleka nismo zaduženi kao Grčka, ali da to ne treba da nas tješi. Jako malo proizvodimo, presušuju strane investicije, malo toga još može da se privatizuje, pa mora da se smisli kako da se poveća izvoz i smanji nezaposlenost.

„Predlog ministara da se uveća tražnja povećanjem plata i penzija i povoljnim kreditima za građane je dobar samo ako se vuku i dugoročne mere, odnosno ako znamo šta ćemo uraditi sada da bismo izašli iz krize za godinu dana. Ako ljudi za pola godine ili godinu ostanu bez posla, džaba im što će narednih nekoliko meseci moći da više troše ili da se lakše zaduže“, upozorava Drakulić.

Dragoljub Vukadinović, predsjednik „Metalca“, smatra da bi grčki scenario mogao da nam se dogodi za jedno šest godina ukoliko bismo nastavili ovim tempom da se zadužujemo. „Država bi imala problem s vraćanjem dugova, s tim što je rečeno da se tim putem neće ići. Zbog toga verujem da nas takav scenario ne čeka“, nada se Vukadinović.

Novu strategiju ekonomskog razvoja trebalo bi da smisle oni koji su Srbiju i doveli u sadašnje stanje, ako nisu uspjeli svih ovih godina, kako će sada?

Valjda znaju šta rade

Milan Parivodić, predsjednik kompanije „Foreign Investors Services“, smatra da nas ne čeka grčki scenario jer pretpostavlja da su državni finansijski izveštaji autentični, za razliku od onih u Grčkoj. Oni su, dodaje bivši ministar, krili ogromne gubitke koje su imali.

“Teorijski je sve moguće, ali mislim da se radi kvalitetno i da nismo na tom putu. Uz to, ovo upozorenje je došlo od guvernera NBS lično, a to znači da smo svesni problema. Kad je tako, onda se na vreme radi da se to ne desi, i ja sam siguran da se to neće dogoditi”, kaže Vladimir Popović, direktor kompanije „SAP West Balkans“.

Sajmon Grej, šef kancelarije Svjetske banke u Srbiji, izjavio je da je vrijeme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija prošlo i da će u budućnosti morati više da se oslanja na sopstvene kapacitete. On je naglasio da je prošlo vrijeme kada je pozajmljivanje vodilo ka rastu javne potrošnje, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i „grinfild“ investicija. Blic