BANJALUKA/SARAJEVO, Čak tri četvrtine finansijskih direktora iz BiH očekuje da će nivo spoljne finansijske i privredne nesigurnosti u ovoj godini biti izrazito visok (16,7 odsto) ili visok (58,3 odsto), što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji srednje Evrope koja je učestvovala u istraživanju, kazali su iz ugledne konsultantske kuće “Deloitte”, koja je sprovela ovu analizu.
Pored toga, kao izvor rizika identifikovana su dva faktora, a radi se o pritisku tržišta na smanjenje cijena (33 odsto), te o prezaduženosti (25 odsto).
Takođe, nije zanemariva ni zabrinutost zbog povećanja obima regulative (17 odsto), posebno kada se zna da su nedavno usvojene izmjene Zakona o radu, da se očekuju pregovori sa sindikalnim partnerima, te da je usvojen Zakon o porezu na dobit, ali i da nas u narednom periodu očekuju izmjene zakona u vezi s likvidnošću.
Sabina Softić, partner u sarajevskoj kancelariji “Deloittea”, kazala je da u pogledu ekonomije uopšteno, finansijski direktori najvećih kompanija iz BiH kao i 2014, kada su prvi put sproveli istraživanje, očekuju stagnaciju privrede.
“Zanimljivo, niko ne predviđa rast privrede”, navodi Softićeva. Prema njenim riječima, rezultati su slični i u susjednim zemljama, a stagnaciju očekuje 94 odsto finansijskih direktora u Srbiji i 92 odsto u Hrvatskoj. Sa druge strane, najviše optimizma iskazano je u Poljskoj, gdje više od polovine ispitanika očekuje rast privrede, i u Slovačkoj, gdje rast očekuje 47 odsto ispitanika.
Na polju nezaposlenosti, polovina ispitanika iz BiH ne očekuje nikakve promjene, dok čak trećina očekuje neznatno smanjenje, što predstavlja značajno pozitivniji pogled na ovu problematiku od onog iskazanog 2014. godine kada su ispitanici predviđali dodatni rast nezaposlenosti.
U istraživanju se navodi i da će u ovoj godini finansijski direktori u BiH prvenstveno biti fokusirani na povećanje prihoda na postojećim tržištima, na smanjenje direktnih i indirektnih troškova, te na investicije.
“Smatramo da bi naša privreda postigla bolje rezultate kada bi fokus bio stavljen na izvoz i osvajanje novih tržišta, budući da će postizanje rasta na postojećim predstavljati izazov”, rekla je Softićeva.
U pogledu finansiranja, finansijski direktori su iskazali više optimizma nego što je to bio slučaj 2014. godine.
“Čak trećina učesnika istraživanja smatra da će krediti biti lako dostupni, što je značajan pomak u odnosu na 2014. godinu. Takođe, znatno su optimističniji od svojih kolega iz regije, pa tako osam odsto hrvatskih, 15 odsto slovenačkih i 19 odsto direktora finansija iz Srbije smatra da će krediti biti lako dostupni”, navodi Emir Ibišević, menadžer u “Deloitteu”.
On naglašava i da više od polovine ispitanika ne očekuje promjenu troška finansiranja u narednih godinu dana. Sa druge strane, visok nivo optimizma (50 odsto) finansijski direktori iz BiH iskazali su u pogledu finansijske perspektive kompanija u kojima rade.
U regiji, najmanje optimizma zabilježeno je u Sloveniji, svega 36 odsto. Sa druge strane, u čitavoj srednjoj Evropi, najoptimističniji su bili finansijski direktori iz Hrvatske (64 odsto) i Češke (61 odsto).
Bankovne kredite kao sredstvo finansiranja privlačnim smatra trećina ispitanika iz BiH, dok ih je četvrtina iskazala neutralan stav spram ovakvom finansiranju.
Dokapitalizacija i dalje ostaje najprivlačniji izvor sredstava za polovinu učesnika istraživanja. Slično, polovina ispitanika navodi da neće mijenjati nivo zaduženosti tokom idućih godinu dana.
Predrag Duduković, član Udruženja ekonomista RS – SWOT, rekao je da se slaže s mišljenjem finansijskih direktora u BiH, koji su učestvovali u ovom istraživanju.
“Ova godina u BiH je izborna, tako da se ne mogu očekivati nikakve značajne reforme koje bi možda pokrenule nekakav razvoj, odnosno rasterećenje privrede u nekom segmentu”, rekao je Duduković.
Pošto se ništa neće raditi ni na poboljšanju privrednog ambijenta, on je naveo da ne može doći ni do nekog boljeg poslovanja privrede. Nezavisne novine
