BERLIN, U kreditu članica evrozone vrijednom 30 milijardi za Grčku, ukoliko ga ona zatraži, Njemačka bi učestvovala sa 8,4 milijarde evra, izračunali su njemački analitičari.
Oni navode da bi Njemačka, koja je i dalje negativno raspoložena prema finansijskom spasavanju Grčke, snosila najveći dio tog tereta s obzirom na to da sa 27,92 odsto ima najveći udio u Evropskoj centralnoj banci (ECB). Na osnovu tog kriterijuma nešto manje iznose trebalo bi da obezbijede Francuska i Italija. Francuzi bi, naime, u kreditu za Grčku učestvovali sa 6,3 milijarde, a Italijani bi morali da obezbijede 5,5 milijardi evra.
Grčka dužnička kriza ponovo je uskomešala Evropu nakon što su čelnici zemalja evrozone u nedjelju usvojili odluku o pružanju pomoći Grčkoj, ukoliko je ona zatraži, pošto su na finansijskom tržištu porasle kamate na grčke obveznice pomoću kojih Vlada u Atini nastoji da dođe do neophodnog novca. Uz 30 milijardi evra iz evrozone Međunarodni monetarni fond (MMF) bi dodao još deset milijardi.
Ta odluka je, međutim, dočekana na nož u Njemačkoj čija Vlada smatra da još nije došlo vrijeme za korištenje pomoći.
“To što je na zid okačen aparat za gašenje požara, ništa ne govori o vjerovatnoći da ikada bude i korišten”, izjavio je portparol njemačke vlade Kristof Štegmans.
Portparol njemačkog Ministarstva finansija Mihael Ofer ističe da paket mjera samo ima za cilj da smiri tržište.
Osim vlasti, akciju spasavanja Grčke ne podržava ni njemačka javnost, a već su najavljene i prve tužbe Saveznom ustavnom sudu i evropskim sudskim institucijama za slučaj da Njemačka milijardama evra zaista priskoči u pomoć ugroženoj članici evrozone. Njemački profesor ekonomije Joahim Starbati najavio je da će sa još nekoliko kolega podnijeti tužbu Saveznom ustavnom sudu ukoliko Njemačka bude Atini dala kredit. Ista grupa profesora ekonomije je tužbu podnijela i 1997. protiveći se evropskoj monetarnoj uniji, prenose agencije.
Njemačka je još krajem marta bila na meti kritika unutar EU, jer se na samitu u Briselu usprotivila konkretnoj pomoći Grčkoj i zahtijevala da se u prevazilaženje teške finansijske krize u ovoj zemlji uključi i MMF. Od početka krize u Grčkoj ankete pokazuju da se njemački birači, koji i sami podnose teret najteže poslijeratne ekonomske krize, izričito protive finansijskoj pomoći Atini.
Za razliku od razmirica unutar evrozone, evropski dogovor o finansijskoj pomoći Grčkoj naišao je na povoljnu reakciju na finansijskom tržištu, pa su troškovi grčkih kredita počeli da opadaju s obzirom na to da je kamata na državne obveznice smanjena. Zbog takvog razvoja situacije Atina insistira na tome da u narednom periodu radije ne bi koristila evropski paket pomoći, već će se osloniti na pozajmice na međunarodnom tržištu obveznica.
“Grčkoj su zasad potrebni samo mir i garancije koje im pruža odobreni mehanizam evropske pomoći”, izjavio je grčki premijer Jorgos Papandreu.
EU je bila primorana da pomogne Grčkoj, jer kriza u toj zemlji potkopava evro i podstiče strahovanja da bi mogla da se proširi na druge zemlje evrozone sa finansijskim problemima, prije svega, Portugal i Španiju. Prema procjeni Bena Meja, eksperta londonske grupacije “Capiutal Economics”, odluka o paketu pomoći će na kratak rok umiriti strahovanja na finansijskom tržištu da će Grčka zakazati u servisiranju svojih dugovanja. On ističe da i dalje ostaje strah da ova zemlja, čiji su izgledi privrednog rasta slabi, narednih godina, ipak, neće moći da odgovori dužničkim obavezama. (Agencije)
Direktna strana ulaganja u Rumuniju ošro su pala u prva dva mjeseca ove u poređenju s istim periodom prošle godine, objavila je rumunska centralna banka. Stranci su u januaru i februaru investirali 466 miliona evra u odnosu na 1,32 milijarde evra u istom prošlogodišnjem periodu.
Novac i dalje skup
Grčka je juče inkasirala 1,2 milijarde evra prodajom državnih obveznica, a riječ je o prvoj prodaji poslije objave pojedinosti paketa pomoći evrozone i MMF-a.
Investitori su pohrlili da kupuju grčke obveznice, ali su kamatne stope koje Atina mora da im plati bolno visoke. Grčka vlada je saopštila da je kamata na obveznice koje dospijevaju kroz 52 sedmice 4,85 odsto, u odnosu na 2,2 procenta za isti tip hartija prodatih u januaru. Vlada navodi da je sa međunarodnog tržišta sakupila dovoljno gotovine da pokrije potrebe države do kraja aprila, ali da mora da pozajmi oko 11 milijardi evra idućeg mjeseca.
Učešće u kreditu za Grčku
• 8,4 milijarde evra – Njemačka
• 6,3 milijarde evra – Francuska
• 5,5 milijardi evra – Italija
Grčki dugovi bankama
• 73 milijarde evra – dug francuskim bankama
• 43 milijarde evra – dug njemačkim bankama
• 4,5 milijardi evra – dug austrijskim bankama
Nijemci ne žele da nose teret grčke krize
