BEOGRAD, Javnim preduzećima teku posljednji sati da dostave završne račune. Pošto rok ističe u ponoć Agencija za privredne registre još nema podatke o podnijetim računima.
I pored brojinih afera otvorenih u javnosti baš u vezi sa tim kako se javna preduzeća odnose prema novcu poreskih obveznika, ozbiljne revizije nikada nije bilo. Sagovornici B92 slažu se u ocjeni da će to – kako sve posluju javna preduzeća – biti jasnije tek kada u njih uđu državni revizori.
Pitanje je, međutim, kada će do toga doći, jer se broj zaposlenih u toj instituciji može prebrojati na prste jedne ruke. Za razliku od javnih preduzeća, partije imaju još mjesec i po dana da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave svoje završne račune.
Iako su reviziju završnih računa javnih preduzeća do sada radile najuglednije kuće, na slučaju NIS-a se pokazalo da je opravdan osnov za sumnju koliko su tačni. Tek kada je to preduzeće prešlo u ruke Rusa, ispostavilo se da je u 2008. poslovalo sa gubitkom, a ne s profitom, kako se prvobitno tvrdilo.
Upravo ovaj slučaj najbolji je primjer koliko je poslovanje javnih preduzeća i dalje pod velom tajne, kaže za B92 urednik ekonomske rubrike u NIN-u Mijat Lakićević.
“Ti izveštaji mogu da se štimuju na jedan i na drugi način. NI revizori nisu u stanju da sve to vide. Često su ti izveštaji bili nepotpuni, odnosno sa onim ogradama da je to na osnovu podataka koji su bili dostupni. Dakle, to je više bilo poštovanje jedne formalne obaveze nego što je predstavljalo adekvatnu kontrolu u javnim preduzećima“, objašnjava on.
Član Savjeta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković smatra da će odgovor na pitanje šta sve javna preduzeća rade biti poznat tek kada u njih uđe Državna revizorska institucija. Ipak, ne očekuje da će to biti uskoro, jer ima samo četiri revizora, a za ozbiljnu provjeru potrebno je bar njih stotinu. Šuković navodi da bi prve adrese za provjeru trebalo da budu najveća javna preduzeća.
“Tu spadaju EPS, Železnica – znamo da je imala dosta afera sa popravkom hiljadu vagona, afera sa kupovinom onih šveđanskih takozvanih, lokomotiva, pa onda recimo Srbijagas. Problem su javne nabavke, ova preduzeća imaju velike javne nabavke, a ključna stvar kod javnih nabavki je u stvari kontrola planiranja i izvršenja. To treba da radi DRI, a kako ona nije za to osposobljena, onda nam se javne nabavke odvijaju tako da je moguća velika korupcija“, kaže Šuković.
Kad god da Državna revizorska institucija uđe u javna preduzeća, Šuković čisto sumnja da će se zadirati u njihovu vezu sa političkim partijama, odnosno da li i koga finansiraju. A same stranke završne račune podnose Agenciji za borbu protiv korupcije.
Pošto zakonski rok za to nije propisan, Agencija je preuzela 15. april, kao datum koji je važio ranijih godina. Zamjenik direktora Agencije Vladimir Janković kaže da toj obavezi podlježu sve partije, a provjera će početi od parlamentarnih.
“Kojom ćemo dinamikom to uspeti zavisiće u izvesnoj meri i od kadrovskog popunjavanja naše službe. Kaznene odredbe praktično postoje od 2004, ali problem je na drugoj strani što praktično te odredbe nisu primenjivane i traženi su svi načini i mehanizmi da se izbegne mogućnost kažnjavanja prekršilaca“, navodi Janković.
Ni završni račun republičkog budžeta za 2008. nije slavno prošao. Krajem prošle godine dostavljen je Skupštini, poslije sedam godina preskakanja te prakse, ali je ubrzo povučen iz procedure da bi se uskladio sa izvještajem revizora, koji do danas nije stigao pred poslanike. B92