OSTIN – Milioni tona pepela od uglja koji je ostao od sagorevanja najprljavijeg fosilnog goriva na planeti leže u jezercima i deponijama, u stanju da iscuri u vodene tokove i zagadi zemljište. Ali ovaj otrovni otpad takođe može biti riznica rijetkih zemnih metala potrebnih za pokretanje sveta ka čistoj energiji.
Naučnici su analizirali pepeo od uglja iz elektrana širom Sjedinjenih Država i otkrili da može da sadrži do 11 miliona tona retkih zemnih metala, skoro osam puta više od količine koju SAD imaju u domaćim rezervama, u vrijednosti od oko 8,4 mlrd USD, prema nedavnom istraživanju koje je predvodio Univerzitet Teksasa u Ostinu.
To nudi ogroman potencijalni izvor domaćih rijetkih zemnih metala bez potrebe za novim rudarenjem, ističe Bridžit Skenlon, autorka studije i profesorka istraživanja na Školi za geologiju Džekson Univerziteta Teksas.
“Ovo zaista ilustruje mantru “od smeća do blaga”. U suštini pokušavamo da zatvorimo ciklus i koristimo otpad i povratimo resurse iz otpada”, navodi Skenlon.
Kako se svijet udaljava od fosilnih goriva koja greju planete, biće potrebno više rijetkih rudnih elemenata. Očekuje se da će potražnja za metalima skočiti do sedam puta do 2040. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Sjedinjene Države trenutno uvozi više od 95% svojih retkih zemnih metala, od kojih velika većina dolazi iz Kine, što predstavlja probleme u lancu snabdjevanja i bezbjednosti.
Pepeo od uglja sadrži relativno niske koncentracije ovih metala u poređenju sa onim što može da se iskopa direktno iz podzemnih ležišta. Prednost je što su lako dostupni. U SAD se svake godine proizvede oko 70 miliona tona pepela od uglja.
“Postoje ogromne količine ovih stvari širom zemlje. A prethodni proces ekstrakcije je već gotov za nas”, rekao je Davin Bagdonas, koautor studije i naučnik na Univerzitetu Vajoming.
Poreklo uglja određuje koliko bi jednostavno bilo vađenje rijetkih metala, pokazalo je istraživanje.
Ugljeni pepeo iz Apalačkog basena sadrži najveće količine retkozemnih elemenata, ali samo 30% može da se izvuče. Pepeo uglja iz basena reke Pouder, koji se prostire kroz Vajoming i Montanu, ima najnižu prosečnu koncentraciju elemenata, ali se više od 70% može izvući.
Proces ekstrakcije iz pepela od uglja mogao bi biti skup, rekao je Pol Zimkivič, direktor Instituta za istraživanje vode na Univerzitetu Zapadna Virdžinija, koji nije bio uključen u studiju. Troškove rudarenja treba odmeriti u odnosu na količinu proizvoda koja se može povratiti, rekao je u izjavi za CNN.
“Za ekstrakciju retkozemnih elemenata potrebne su jake kiseline i baze. I jedno i drugo je skupo”, dodaje profesor.
Pepeo od uglja sa Zapada može da sadrži veće koncentracije alkalnih minerala, napominje Zimkivič, što bi povećalo troškove jer alkalnost neutrališe kiselinu.
Što je više hemikalija potrebno za proces, veći je potencijalni uticaj na životnu sredinu.
Rijetki zemni elementi takođe čine samo mali deo pepela od uglja, tako da njihovo izvlačenje “ne bi promjenilo zapreminu koja zahteva odlaganje i skladištenje”. Pepeo od uglja sadrži zagađivače poput žive, arsena i olova, što ga čini veoma rizičnim otpadom, objašnjava Zimkivič.
Autori studije, međutim, ukazuju da bi vrijednost vađenja rijetkih zemnih metala mogla da se iskoristi za nadoknađivanje troškova poboljšanja načina na koji se pepeo od uglja skladišti i njime upravlja.
U aprilu je Bajdenova administracija najavila ulaganje od 17,5 mil USD u projekte za izvlačenje retkih zemalja iz uglja i njegovog otpada.
“Finansiranje će povećati našu nacionalnu bezbjednost uz pomoć u obnovi američkog proizvodnog sektora i revitalizaciji energetskih i rudarskih zajednica širom zemlje”, izjavila je sekretarka za energetiku Dženifer Granholm u to vrijeme.
Neki su izrazili zabrinutost da bi pretvaranje pepela od uglja u nešto vredno moglo da se iskoristi za podsticanje kopanja veće količine uglja, najprljavijeg fosilnog goriva koje grije planetu.
To nije nešto zbog čega Skanlonova previše brine. “Uglavnom ćemo koristiti stari otpad”, izjavila je.
Trenutno se širom SAD skladišti više od dve milijarde tona pepela od uglja, prema Ministarstvu energetike.
“Nema naznaka da će buduće oslanjanje na pepeo od uglja kao sirovinu za kritične materijale podstaći proizvodnju energije iz uglja”, rekao je portparol DOE.
Širi cilj je da se pronađu načini za dobijanje niza proizvoda od uglja pored rijetkih zemnih metala, ističe Skenlon, kako bi se iz njega izvukla vrijednost bez sagorevanja. RTS