BANJALUKA/SARAJEVO, BiH pod hitno mora značajno da smanji poreska opterećenja rada, odnosno namete privredi, ukoliko želi da podstakne zapošljavanje i poboljša konkurentnost, smatraju predstavnici bh. poslovne zajednice, ekonomisti i strani eksperti.
Oni su mišljenja da bi smanjenje tih opterećenja povećalo ne samo zaposlenost, već bi BiH učinilo konkurentnom u smislu stranih investicija i domaćeg preduzetništva, ali bi povećalo i prihode.
Naime, analize pokazuju da ako poslodavac u BiH želi da isplati platu svom radniku u iznosu od 1.000 maraka, prvo mora da plati u prosjeku oko 600 maraka vlastima kroz poreze i socijalne doprinose, a taj iznos je i veći ukoliko se u obzir uzmu i stotine parafiskalnih nameta u BiH. Sve to odvraća od zapošljavanja, pa domaći privrednici i ekonomisti smatraju da postojanje tolikih opterećenja upravo generiše “sivu ekonomiju” u BiH.
Predrag Zgonjanin, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, smatra da bi smanjenje poreskih opterećenja na rad sasvim sigurno povećalo broj zaposlenih u BiH, a da bi samim tim bila unaprijeđena i razvojna komponenta, te povećane investicije. On je naglasio da su izdvajanja iz neto i bruto plate u BiH mnogo veća nego u ostalim državama Evrope. “Predlažemo da se iz bruta oporezuje 42-43 odsto, što je iz neta 49-50 odsto, i neka ne ide preko toga, te da uz to smanje parafiskalna davanja i onda će doći strani investitori i nova radna mjesta”, rekao je on.
Alija Remzo Bakšić, direktor Asocijacije poslodavaca BiH, rekao je da ukupna izdvajanja koja se plaćaju iz plate i na platu u BiH prevazilaze sve zemlje EU, tako da spadamo u države u kojima je rad i investiranje neinteresantno.
“Da bi BiH krenula u ekonomski oporavak, treba neminovno ići na smanjenje opterećenja privredi, čiji rast svakako generiše sivu ekonomiju”, rekao je Bakšić. On je naveo da postoji mnogo načina na koje se može poboljšati ambijent za zapošljavanje, a jedan od njih je i stimulisanje svakog novog radnog mjesta u malim preduzećima.
“Definitvno treba prekinuti s uvođenjem novih opterećenja poslodavcima, jer jedino na taj način možemo napraviti neke iskorake u dinamičnijem razvoju BiH”, kazao je Bakšić.
I Goran Radivojac, ekonomski analitičar, smatra da bi smanjenje poreskih opterećenja na rad povećalo, ne samo zaposlenost, već bi BiH učinilo konkurentnom u smislu stranih investicija i domaćeg preduzetništva, ali bi povećalo i prihode.
“U poziciji smo da nismo nikome interesantni, jer naša radna snaga nije nimalo jeftina, bez obzira na nivo plata, jer uvijek treba voditi računa o nečemu što se zove bruto plata, a to je koliko poslodavca košta taj radnik”, istakao je Radivojac.
Borko Đurić, predsjednik Privredne komore RS, rekao je da je smanjenje poreza i doprinosa neophodno i da s takvim mjerama treba postepeno krenuti već od ove godine.
“Očekujemo da će biti smanjena fiskalna opterećenja i da će se ukidati jedno po jedno parafiskalno opterećenje, kojih je sada poplava”, rekao je Đurić i dodao da je njihov glavni zahtjev smanjenje opterećenja privrede, da bi bili stvoreni uslovi za znatniji razvoj.
A da bi BiH povećala zaposlenost i konkurentnost, strani ekonomski eksperti predlažu kombinaciju nekoliko koraka, i to smanjenje tekućih vladinih izdataka, proširenje poreske baze kako bi se uključilo više izvora prihoda, zatim povećanje efikasnosti u zdravstvenim i penzionim sistemima, te zamjena dijela finansiranja drugim izvorima prihoda, kao što je na primjer PDV. Sve to bi, prema njihovom mišljenju, smanjilo broj osoba u sivoj ekonomiji i povećalo broj onih koji plaćaju doprinose. A ovako, ističu da mnogi poslodavci u BiH izbjegavaju plaćanje poreza i doprinosa, a njihovi zaposleni se registruju kao nezaposleni kako bi primali minimalne socijalne naknade. Pored toga, podaci međunarodnih institucija pokazuju da su troškovi rada u BiH na trenutnom nivou od oko 40 odsto ukupnih troškova rada, dok je prosjek za nove članice EU 35 odsto.
Naime, da bi poslovao, privredni subjekat u BiH se mora držati oko 20 zakona u vezi s parafiskalnim i fiskalnim nametima, a tokom jedne godine obavezan je da dostavi više od 150 različitih prijava i obrazaca. Iz Centara civilnih inicijativa rekli su da na svim nivoima u BiH postoji najmanje 400 parafiskalnih nameta, koji godišnje uzmu oko milijardu maraka.
Sporazum
U BiH je prošle godine predstavljen Sporazum za rast i zapošljavanje, inicijativa kojom se konkretizuje ovaj izazov u javnom mnjenju. Fokusira se na apsolutnu potrebu za povećanjem broja radnih mjesta i na smanjenje poreskih, te drugih davanja koja otežavaju pokretanje posla u BiH. Tako su i organizovani Forum za prosperitet i zapošljavanje, te Sajam obrazovanja i zapošljavanja, kao nastavak napora Kancelarije specijalnog predstavnika EU i Ambasade Norveške u BiH da približe sporazum bh. javnosti i građanima. Nezavisne novine