BEOGRAD, Građani najviše uzimaju stambene i kredite za refinansiranje, dva odsto više u avgustu nego mjesec dana ranije, dok je od početka godine odobreno 42,5 odsto više zajmova za otplatu postojećih obaveza i 24 odsto više hipotekarnih kredita, kazao je danas Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.
Najviše pozajmica, u iznosu do 269,9 milijardi dinara, građani su uzeli za kupovinu stanova i adaptacije, a rast tih kredita je u odnosu na juli bio dva odsto, a u poređenju na početkom godine 24 odsto.
Najveći rast od početka godine imali su krediti za refinansiranje, 42,5 odsto, a u poređenju sa prethodnim mjesecom 2,9 odsto, i po tom osnovu dug stanovništva je bio 45,8 milijardi dinara.
Prema riječima Veroljuba Dugalića, takav rast u sektoru stambenih kredita javlja se uslijed toga što oni imaju najveću vrijednost, odnosno svaki od njih pojedinačno odobrava se na veću sumu od recimo 30.000, 50.000 ili 100.000 evra što prouzrokuje i nominalno njihov najveći rast. Takođe, prema njegovim riječima, hipotekarni zajmovi sa kamatom od šest do osam odsto nisu bili nikad povoljniji u posljednjih 20 godina i zato raste tražnja za njima.
„Krediti za refinansiranje se koriste uglavnom za otplatu gotovinskih i potrošačkih kredita, gdje su kamatne stope prethodnih godina bile izuzetno visoke i sad građani uzimaju zajmove da refinansiraju postojeće, skuplje obaveze“, kazao je Dugalić.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, privreda i građani Srbije su u avgustu ove godine bili zaduženi sa 1.663 milijardi dinara, što je 2,1 odsto više nego u julu, a 23 odsto više nego na kraju prošle godine.
„Kašnjenje u otplati kredita u avgustu je neznatno povećano i u docnji je 11,2 odsto ukupnih pozajmica“, rekao je na konferenciji za novinare Veroljub Dugalić.
Avgust je bio prvi mjesec kad je zaustavljeno kašnjenje otplate kredita u sektoru privrede, što nužno ne znači da nenaplativa potraživanja neće i dalje rasti. „Treba sačekati još koji mjesec da bi se znalo da je redovnija otplata postala trend“, kazao je on.
UBS, kako je dodao, nema podatke o naplatama hipoteka za kredite u docnji, ali prema informacijama iz banaka za sada uglavnom preduzeća ostaju bez zaloga ako dugove ne vraćaju na vrijeme.
O ukupnog broja kredita privredi 13 odsto je, kako je rekao Dugalić, sa subvencijama države i oni čine 10 odsto vrijednosti odobrenih pozajmica preduzećima.
Subvencionisani krediti građanima imaju udio od 22 odsto u pozajmicama te vrste, što je 19 odsto ukupne vrijednosti.
„Zaduženost po stanovniku u Srbiji u 2010, kad se uračunaju krediti, minusi na tekućem računu, kreditne kartice i lizing ugovori, je 719 evra, a u 2009 je bila 661 evro, i daleko je manja nego u zemljama u okruženju“, istakao je Dugalić. Emg.rs