BRISEL, Evropska komisija je predložila nacrt budžeta Evropske unije za 2016. u vrijednosti od 143,5 milijardi evra, u cilju podrške oporavku evropske ekonomije i poboljšanju životnog standarda u Evropi i van nje.
Novac će biti uložen u podsticanje inovacija, otvaranje radnih mjesta, približavanje članica i regiona EU i jačanje uloge EU kao globalnog igrača, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Komisije.
Prijedlog budžeta uključuje i doprinose Evropskom fondu za strateške investicije (ESFI), koji je ključni dio Junkerovog investicionog plana. Nacrt budžeta biće poslat Evropskom parlamentu i članicama EU koji će zajednički odlučivati o konačnom budžetu.
“U današnjoj ekonomiji, važnije je nego ikada mudro koristiti novac poreskih obveznika. Naš prijedlog budžeta pruža podršku privrednom oporavku kroz investicije u privredu i zapošljavanje. Reagujemo na najhitnije potrebe Evrope i ciljamo na najbolje moguće rezultate”, izjavila je potpredsjednica Komisije Kristalina Georgijeva.
Predviđeno je da gotovo polovina sredstava (66,58 milijardi evra) bude upotrebljena za stimulisanje privrednog rasta, zaposlenosti i konkurentnosti, a 42,96 milijardi evra za poljoprivredu.
U podršku političkim prioritetima Komisije, uključujući energetsku uniju i jedinstveno digitalno tržište biće uloženo 1,67 milijardi evra.
Dodatnih 1,8 milijardi evra biće uloženo u Erasmus, evropski program za obrazovanje, obuku, mlade i sport, zahvaljujući kojem će u periodu od 2014. do 2020. više od četiri miliona mladih moći da radi i studira širom EU.
U jačanje konkurentnosti kroz istraživanje i inovacije otići će 10 milijardi evra, dok će u EFSI biti uloženo dvije milijarde evra. Brisel je 9,5 milijardi evra odvojio kao odgovor na eksterne krize, poput onih u Ukrajini i Siriji, kao i na humanitarnu pomoć za one kojima je najpotrebnija.
Budžet EU čini oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Unije, ali zahvaljujući svom fokusu na rezultate, ima veliki uticaj. U periodu od 2007. do 2013, prosječan rast BDP-a kao rezultat kohezione politike, iznosio je 2,1 odsto godišnje u Letoniji, 1,8 odsto u Litvaniji i 1,7 odsto u Poljskoj.
Zakonodavci EU su juče postigli okvirni dogovor o osnivanju fonda koji bi mogao da privuče do 315 milijardi evra investicija javnog i privatnog sektora u modernizaciju infrastrukture, stimulisanje ekonomije i podsticanje zapošljavanja širom Unije.
Potpredsjednik Komisije Jirki Katainen poručio je da se nada da će plan odobriti Parlament i svih 28 članica EU u junu.
Investicioni plan nazvan je po predsjedniku Komisije, Žan-Klodu Junkeru, koji ga je predložio u novembru navodeći da će on dovesti do otvaranja 1,3 miliona novih radnih mjesta, što bi pomoglo u smanjenju nezaposlenosti koja je na rekordno visokom nivou u brojnim zemljama EU. Tanjug
