BANJALUKA – Banke u Srpskoj najvjerovatnije će produžiti moratorijum na otplatu kredita građanima i privrednicima i nakon 31. avgusta, a sve je izvjesnije da će nova pravila biti na snazi do kraja ove godine.
Prema saznanjima “Glasa Srpske”, Agencija za bankarstvo RS priprema izmjene postojećih pravilnika kako bi građanima i pravnim licima u Srpskoj bio produžen moratorijum na kredite.
Iz Agencije za bankarstvo u petak nismo dobili zvaničan odgovor da li će produžiti moratorijum na otplatu kredita i do kada će on trajati.
Direktor NLB banke Banjaluka Radovan Bajić rekao je da bi prema informacijama kojima raspolaže moratorijum na otplatu kredita trebalo da bude produžen.
“Sadašnja odluka Agencije za bankarstvo o uvođenju moratorijuma na otplatu kredita važi do 31. avgusta. Oni rade na izmjenama propisa. Još nisu donijeli odluku o tome i o svemu će se na kraju oglasiti Upravni odbor Agencije za bankarstvo”, naveo je Bajić.
I u ostalim bankama u Srpskoj naveli su da imaju informaciju da Agencija za bankarstvo radi na izmjeni postojećih propisa kojima je definisano uvođenje moratorijuma, dok drugi navode da postoji mogućnost da Agencija donese potpuno novu odluku o tim pravilima.
Uvođenje moratorijuma na otplatu kredita samo je jedna od mjera za kojom je posegnula Srpska kako bi ublažila posljedice epidemije virusa korona. Za ovom mjerom u Srpskoj posegnuo je veliki broj građana i privrednika koji su, da bi dobilo moratorijum, trebali da dokažu da trpe posljedice epidemije.
Iz federalne Agencije za bankarstvo najavili su da će u ponedjeljak, 24. avgusta, razmatrati novi nacrt odluke o borbi s posljedicama virusa korona, a koja, između ostalog, predviđa i mogućnost produženja moratorijuma na kredite za još šest mjeseci.
“Agencija je u stalnom kontaktu sa svim nivoima vlasti, udruženjima poslodavaca, udruženjem banaka kako bi donijela najbolje odluke za klijente, ali i za privredu i banke. S tim u vezi već imamo pripremljen novi nacrt odluke koji treba da tretira borbu s posljedicama virusa”, kazao je direktor Agencije za bankarstvo FBiH Jasmin Mahmuzić i dodao da će novom odlukom napraviti širok dijapazon mogućnosti za banke da daju odgovarajuće mjere svim pogođenim segmentima, kako fizičkim licima, tako i privrednim subjektima.
Odobreni zahtjevi
Prema podacima Agencije za bankarstvo RS, do kraja maja privremeni moratorijum je odobren za 5.139 fizičkih i 797 pravnih lica u ukupnom iznosu od 648,5 miliona.
“Banke su privremene moratorijume odobravale uglavnom na osnovu zahtjeva klijenata, ali je odobren i samoinicijativno od strane banaka u ukupnom iznosu od 24,8 miliona KM”, istakli su u Agenciji.
Dodali su da su u istom periodu banke zaprimile 3.277 zahtjeva za posebne mjere u ukupnom iznosu od 759,4 miliona KM. Glas Srpske
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Bilo bi dobro kada bi napravili interviju sa Bajićem da se čuje malo njegovo mišljenje o poslovnim perspektivana u doba pandemije. Generalno, čovjek je bankarski gigant, zasigurno bi imao šta konstruktivno za reći.
Мораторијум који се регулише одлукама Агенције јесте битан за кориснике кредита, јер онима који нису у могућности сервисирати обавезе према банци оставља простор да послују без блокаде рачуна, али са друге стране изузетно је значајан и за банке, јер им омогућва да задрже профитабилност, пошто не морају формирати резервисања за кредитне губитке која директно “руше” пословни резултат, јер се књиже као трошкови периода (2020. године). Банке би и без одлука Агенције могле репрограмирати обавезе погођених клијената, али у том случају морају повећавати резервисања која их могу одвести у губитак, а губитак значи потребу да се обезбиједи додатни капитал (да би се сачувала адекватност капитала коју прописује закон), а то значи да власник(ци) морају, умјесто да распореде профит, да завуку руку у џеп и докапитализују банке. Како год, не лаје куца ради села …