BRISEL, Zemlje evrozone postigle su nacrt sporazuma o tome kako zaustaviti širenje krize kojim se predlaže učešće privatnih banaka u smanjenju grčkog duga.
Predlaže se i radikalna izmjena fonda za pomoć zemljama u teškoćama.
Sporazum će, ako bude prihvaćen, prvi put dati zemljama evrozone instrumente da preventivno djeluju i olakšaće drugim žrtvama krize, Irskoj i Portugalu, da stanu na noge kada im isteknu programi pomoći.
U dokumentu se navodi da su se banke i drugi privatni kreditori složili da dobrovoljno doprinesu drugom paketu pomoći Grčkoj kroz razne opcije, koje nisu navedene. Mediji navode da to znači da će se od banaka tražiti da produže rok otplate grčkog duga ili da smanje kamate.
Učešće privatnog sektora će doći uz neki oblik garancije za otplatu ili zalog čime će se omogućiti da se grčkim bankama ne blokira hitna pomoć Evropske centralne banke, od čega su one strahovale.
Prema nacrtu sporazuma, zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond spremni su da daju nove tranše pomoći Grčkoj, ali se ne navodi iznos. Vođe evrozone takođe planiraju da ublaže uslove davanja novih zajmova za pomoć, time što bi se udvostručio rok otplate grčkog duga na 15 godina sa sadašnjih sedam i po, i smanjila kamata na 3,5 odsto.
U nacrtu se, međutim, ističe da je Grčka u posebno teškoj situaciji i da su joj zato potrebna izuzetna rješenja koja ne bi bila primjenjivana na druge zemlje evrozone u teškoćama.
Predviđa se radikalna izmjena fonda za pomoć evrozone – Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), čime bi moglo da se preventivno interveniše prije nego što neka zemlja zapadne u punu krizu.
Grčka i Irska se već odavno zalažu za ublažavanje uslova za odobravanje kredita iz kriznog fonda evrozone – Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) – ukazujući da su uslovi za njih prestrogi da bi mogle da srede svoje finansije.
Zvaničnici navode da sporazum donosi političku pobedu za kancelarku Njemačke Angelu Merkel, ali povećava izvjesnost od prvog privremenog bankrota u evrozoni od stvaranja tog monetarnog bloka.
“Željeli bismo da jasno stavimo do znanja da je Grčka u jedinstveno ozbiljnoj situaciji. To je razlog zašto to zahtjeva izuzetno rješenje”, ukazali su lideri u nacrtu dokumenta koji je objavio “Fajnenšel tajms”.
Oni su pozdravili mjere koje je preduzela vlada Grčke radi stabilizacije javnih finansija i ekonomske reforme, kao i novi paket mjera, uključujući program privatizacije koji je nedavno odobrio grčki parlament.
Lideri su ocijenili da su to napori bez presedana , ali neophodni kako bi se grčka ekonomija vratila na put održivog rasta.
Evropska unija i Međunarodni monetarni fond su u maju 2010. odobrili Grčkoj trogodišnji paket za spasavanje od 110 milijardi evra, ali se pokazalo da je ta pomoć nedovoljna, što je primoralo lidere zone evra da dogovore drugi hitan plan za Grčku. Druga pomoć za spasavanje Atine takođe će uključiti nove zajmove evrozone i MMF-a, koji bi mogli da dostignu 71 milijardu evra (101 milijardu dolara), ukazale su diplomate.
Junker: Bankrot Grčke nije isključen
Predsjedavajući Evrogrupe i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker kaže da lideri evrozone ne isključuju mogućnost bankrota Grčke, ali bi trebalo da se uradi sve da se to spriječi. On je istakao da evro “nije u opasnosti”.
Triše: Samo selektivan bankrot
Predsjednik Evropske centalne banke (ECB) Žan-Klod Triše žestoko se protivio dozvoljavanju selektivnog bankrota ali je, navodno, postepeno popustio, postavljajući uslov da takav program za vlasnike obveznica bude ograničen na Grčku i da se ne traži da i za ostale prezadužene članice bude učinjeno isto. Beta/Tanjug