VAŠINGTON/ATINA, Postoji pet mogućih raspleta grčke krize, koji podrazumjevaju ostanak i izlazak iz evrozone, ali i stvaranje nove drahme – procjenjuje “Vol strit žurnal”.
Ako Grčka ostane u evrozoni, trebalo bi doći do minimalnog zastoja u ekonomiji. Grčka centralna banka imala bi pristup sredstvima Evropske centralne banke za održavanje likvidnosti, pa bi tako grčke banke opstale vještačkim održavanjem na životu.
Ovakav scenario podrazumijeva sporazum o smanjenju duga, ali, u tom slučaju, Atina će morati da pristane na dodatne uslove, koje je do sada smatrala neprihvatljivim.
Opciju izlaska iz evrozone “Vol strit žurnal” naziva “crnogorskim scenarijem”, odnosno situacijom u kome zemlja koristi stranu valutu /kao što Crnogorci koriste evro/.
Ako napusti evrozonu, Grčka će biti još jedna relativno siromašna balkanska ekonomija sa jednostrano uvedenim evrom, ali izvan unije.
Na taj način, izgubiće pristup sredstvima Evropske centralne banke, a zemlje koje koriste strane valute kao službeno sredstvo plaćanja u vlastitoj državi nemaju pristup kreditorima poput MMF-a i suočene su sa rizikom da im kriza likvidnosti banke automatski postane kriza solventnosti.
U opciji da Grčka uvede novu valutu koju će “vezati” za kurs evra – količina nove drahme puštene u opticaj odgovarala bi grčkim internacionalnim rezervama, otprilike nekih 5,8 milijardi dolara.
Zagovornici ovog pristupa tvrde da bi ovaj model disciplinovao Grčku. Loša ekonomska politika vodi iscrpljivanju rezervi pa prema tome i domaće monetarne baze, koja opet diže kamatnu stopu drahme, dok dobra monetarna politika ima suprotan efekat.
Mana ove opcije jeste činjenica da je centralna banka ograničena u pogledu uzimanja zajmova, jer ne može slobodno da proizvodi novac. Takođe, ovakav pristup nameće ekonomsku disciplinu koja bi mogla biti vrlo nepopularna za vlast u Grčkoj.
U opciji tzv. “duplog sistema valuta” funkcionisali bi i drahma i evro i to paralelno. Ovakav model mogao bi se pojaviti kada grčkoj vladi ponestane evra, a moraće da servisira domaće dugove.
Svoja dugovanja Grčka bi u budućnosti plaćala evrima ili bi se, eventualno, podmirivala u drahmama.
Takav sistem mogao bi trajati duže vremena, ali postoji opasnost od Grišamovog zakona koji kaže da: “Loš novac u opticaju istiskuje bolji”.
Prema predviđanju analitičara, evro bi na kraju izašao iz opticaja, jer bi ga građani “spremali u čarape” kao vrijednost, a drahma bi postala jedino sredstvo plaćanja.
U petoj mogućoj opciji rješenja grčke krize “Vol strit žurnal” navodi stvaranje nove drahme koja bi bila uvođena postepeno. Eventualnom službenom zamjenom valute, Grci bi stekli kontrolu nad vlastitom monetarnom politikom.
Međutim, nova valuta, koja bi najvjerovatnije “plutala” protiv evra i ostalih glavnih valuta, izazvala bi enorman /kratkotrajni/ zastoj u ekonomiji, ne samo zbog snažne devalvacije, nego i zato što bi banke posljedično postale nesolventne.
Sem toga, povećanje troškova uvoza uzrokovaće inflaciju, a važan faktor u ovakvom scenariju jeste politika u oblasti plata. Srna