BEOGRAD, Iako je podizanje gotovine i plaćanje računa na šalterima ekspozitura, pošta i banaka u Srbiji i dalje najpopularniji način regulisanja obaveza, bankomati polako nalaze svoje mjesto.
Trebalo je da prođe pola vijeka od pojave prvih bankomata, pa da klijenti najzad shvate da je podizanje gotovine i plaćanje računa preko bankomata najjeftinije. U tom vidu obavljanja transakcija prednjače Leskovčani.
Ako bankomat neće klijentu, onda će klijent bankomatu. Jedini uslov je da se provizija ili ne naplaćuje ili da bude minimalna, ako bankomat na kojem plaćate račune nije u vlasništvu matične banke. Kada su pravila igre jasna onda se i klijenti ponašaju racionalno baš kao oni u Leskovcu.
Naime, polovina ukupnih plaćanja računa za komunalne usluge telefone i ostale dažbine preko bankomata Unikredit banke u Srbiji obavlja se u Leskovcu.
“Platila sam račune za ‘Telenor’ bez provizije. Sve račune mogu platiti na jednom mestu bez čekanja i provizije“, kaže jedna Leskovčanka.
Takvo ponašanje klijenata ne čudi jer su uštede evidentne. Na primjer, naknade za plaćanje računa u ekspoziturama za stan od 65 kvadrata počev od “Infostana” za iznos od 10.000 do 12.000 dinara u prosjeku je 90 dinara.
Isto toliko ćete platiti za utrošenu električnu energiju, kablovsku televiziju, internet i telefone. To mjesečno iznosi oko 450 dinara ili više od 5.000 dinara godišnje.
Iako i čekanje na šalteru ima svoje prednosti, budućnost je da ćemo sve manje vremena provoditi u ekspoziturama, a više na bankomatima.
U Hrvatskoj već ima više od 1.200 bankomata na milion stanovnika. U Makedoniji više od 600, a u Srbiji oko 450 što govori o velikom potencijalu i budućnosti plaćanja u Srbiji.
“U odnosu na prvih šest meseci prethodne godine broj bankomata naše banke povećan je za 20 odsto što je posledično dovelo do rasta broja transakcija od 30 odsto i rasta obima prometa na bankomatima za 35 odsto. Banka konstantno unapređuje mogućnosti bankomata, pa sada su funkcije proširene na gotovo sve proizvode i servise sa istim kvalitetom isto kao da to radite na šalteru u ekspozituri“, ističe Lučano Belan, direktor u Unikredit banci.
Elektronska i bezgotovinska plaćanja podstiču i ekonomski rast. Naime, smanjenje gotovine u opticaju za 10 odsto znači i rast bruto domaćeg proizvoda za jedan procenat. RTS