VAŠINGTON, Srbija će se ove godine suočiti sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP), većim od ranije očekivanog, porastom budžetskog deficita, ali i smanjenjem deficita tekućih plaćanja, predviđaju eksperti Međunarodnog monetarnog fonda u opsežnoj analizi stanja zdravlja srpske privrede koja je danas objavljena u Vašingtonu.
MMF ocjenjuje, na osnovu analize koju su eksperti Fonda sačinili nakon boravka u Beogradu i pregovora sa Vladom Srbije od 24. avgusta do 1. septembra, da će bruto domaći proizvod (BDP) opasti četiri odsto u 2009, u poređenju s projektovanim smanjenjem od dva procenta u prvoj reviziji programa.
Kako se ukupni troškovi srpske privrede smanjuju brže od prihoda, deficit tekućih plaćanja je sada projektovan na devet odsto BDP u 2009, u poređenju sa 13 procenata BDP u prvoj reviziji programa.
Priliv kapitala je ostao slab, ali stabilan tokom nekoliko posljednjih meseci i, kao rezultat, slabi pritisak nepovoljnog stanja na svjetskom finansijskom tržištu. Umjereni ekonomski oporavak se očekuje u 2010, uz rast BDP od jedan i po odsto, prognoziraju stručnjaci MMF.
Oni ocjenjuju da je neposredna finansijska napregnutost oslabila i da je bankarski sistem Srbije dosad odolijevao nepovoljnim uticajima globalne finansijske krize.
MMF smatra da je za 2009. pogodnije povećati cilj fiskalnog deficita sa tri, na četiri i po odsto BDP.
U izveštaju se ukazuje da je postignut opšti sporazum o početnim koracima za pokretanje ključnih srednjoročnih strukturalnih reformi penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.
Ukoliko se te mjere ne preduzmu na vrijeme, fiskalni deficit bi mogao porasti na pet i po odsto BDP u 2010, što bi bilo teško finansirati i ne bi bilo u skladu s održivim javnim finansiranjem, ukazano je u izveštaju MMF.
Uprkos tim planiranim reformama, ušteda u budžetu za 2010. biće limitirana, smatra MMF i dodaje da će vlasti Srbije nastaviti s budžetskim kresanjem iz 2009. uz uvođenje daljih smanjenja troškova, uključujući sektore robe i usluga, subvencija…Po mišljenju misije, ta strategija nosi sa sobom znatne rizike. Dogovoreno je da će socijalni izdaci na porodične i dečije dodatke ostati zaštićeni.
Eksperti misije su ukazali da bi povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) bilo od koristi za pokrivanje dijela fiskalnog deficita, ali da vlasti Srbije smatraju da bi povećanje PDV-a moglo imati veoma negativan uticaj na ekonomsko povjerenje u vrijeme kada privreda počinje da se oporavlja. Iz tih razloga su vlasti insistirale na sprovođenju ambiciozijih dugoročnijih reformi troškova, navedeno je izveštaju.
MMF takođe ukazuje da je postignut sporazum o tome da je neophodno strože nadgledanje velikih državnih preduzeća kako bi se ograničilo nagomilavanje velikih nepredviđenih dugova.
Od ostalih mjera programa, misija MMF ukazuje da monetarna politika treba da nastavi da se usredsređuje na inflaciju i predlaže izmjene u vladinom programu kreditnog stimulisanja, pokrenutom u februaru.
Misija dalje smatra da je sada vrijeme za preorijentaciju sa prakse neposredne borbe protiv krize, na politiku orijentisanu na duži rok.
Eksperti MMF su ukazali da je postignut sporazum o kombinovanju druge revizije programa sa trećom revizijom, koja je planirana za pred kraj oktobra.
Misija je uvjerena da će obje strane učiniti sve što mogu kako bi sarađivale i ostvarile dogovorene mjere, što će omogućiti privredi Srbije da prebrodi sadašnje teškoće i stvoriti osnovu za ujednačeniji i održivi rast na srednji rok, zaključeno je u izveštaju MMF.