VAŠINGTON – Srbija se dobro nosila sa pandemijom kovid-19 i očekuje se da će se ekonomski oporavak nastaviti u 2021. godini, a pad ekonomske aktivnosti u 2020. procijenjen je na oko jedan odsto i jedan je od najnižih u Evropi, navodi se u izjavi tima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) povodom završetka razgovora s predstavnicima Srbije.
Tim MMF-a ocjenjuje da se oporavak Srbije i dalje odvija prema planu, uz podršku snažnog odgovora politike, ali da je ekonomska perspektiva i dalje veoma neizvjesna s ozbirom na pandemiju.
Zahvaljujući podršci aktuelnih mjera za podsticaj ekonomiji, očekuje se da će realni rast BDP-a dostići pet odsto u 2021. godini.
Tokom narednih godina, kako se navodi, očekuje se postepena konvergencija stope rasta do njegovog potencijala od četiri odsto.
Navode i da se očekuje da će ukupni fiskalni deficit dostići sedam odsto BDP-a u 2021. godini, umjesto tri odsto, a da će javni dug porasti na 60 odsto BDP-a.
Tim MMF-a ocjenjuje da su gubici radnih mjesta praktično bili ograničeni na neformalni sektor, koji nije mogao biti obuhvaćen direktnim mjerama politike, a da je bankarski sistem i dalje stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan.
Medutim, kažu, u prvoj polovini 2021. novi talasi infekcija u Srbiji i širom Evrope otežali su ekonomski oporavak.
U isto vrijeme, navode, Srbija je jedna od zemalja Evrope u kojima se najbrže odvija vakcinacija i u MMF očekuju da će intenzitet pandemije opasti u drugoj polovini ove godine.
U timu MMF-a smatraju da su odlučni odgovori politike pomogli da se ograniče efekti pandemije na ekonomiju Srbije i da je fiskalni paket u 2020. godini od oko 8,5 odsto BDP-a pružio podršku domaćinstvima i privredi i unaprijedio javno zdravstvo, ublažavajući ekonomske i socijalne efekte pandemije.
Pored toga, navodi, uvedena je dobro osmišljena garantna šema za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima, a da će najnovija runda fiskalne podrške – i produženje garantne šeme za kreditiranje – doprinijeti oporavku, sprječavanju stečajeva i zaštiti radnih mjesta.
U timu MMF-a kažu da će rebalans budžeta pružiti dalju podršku ekonomiji u 2021. godini i preporučuju da se svaka dalja podrška usmjeri direktnije na najugroženija domaćinstva i firme i sektore koji su najviše pogođeni pandemijom.
Smatraju da dobro osmišljena ulaganja u infrastrukturu i zaštitu životne sredine mogu podržati rast na kratak rok i ograničiti potencijalne teške efekte krize.
Navode da je potrebno postepeno smanjenje udjela ukupnih troškova plata u javnom sektoru u BDP-u, nakon naglog povećanja 2020. godine, dok penzije treba da se i dalje indeksiraju u skladu sa švajcarskom formulom.
Napredak u sprovodenju reformi velikih i neefikasnih državnih preduzeća u Srbiji i dalje je od ključne važnosti, navodi tim MMF-a i dodaje da je nedavno usvojena strategija za državna preduzeća treba da pruži osnovu za reforme u cilju jačanja korporativnog upravljanja i za poboljšanje upravljanja ovim institucijama.
Kažu i da je brzo rješavanje prekomjernog oslanjanja na vršioce dužnosti direktora u državnim preduzećima i dalje od ključne važnosti.
Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo i podjela Srbijagasa treba da se završe bez daljeg odlaganja, poručuju iz tima MMF-a i navode da se raduju brzoj privatizaciji Petrohemije, radi revitalizacije kompanije i smanjenja fiskalnih rizika.
Smatraju da napori na suzbijanju sive ekonomije treba da se nastave, uključujući jačanje e-fiskalizacije i proširivanje režima sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi na druge sektore.
Navode da bi razvoj domaćih tržišta kapitala kao i dalje podsticanje dinarizacije poboljšali finansijsku stabilnost i podržali srednjoročni rast.
Brži i održiviji rast u srednjoročnom periodu, kažu, zahtijevaće unapređenje poslovnog okruženja, vladavine prava, efikasnosti državnih preduzeća i politika zaštite životne sredine.
Smatraju da bi promovisanje zelenog rasta i unapređenje sistema socijalne zaštite podržali oporavak i osigurali održiviji razvoj i da ulaganja u zelenu infrastrukturu i prelazak u budućnost sa smanjenim emisijama ugljenika mogu podržati otvaranje novih radnih mjesta, a istovremeno povećavajući ekonomsku i ekološku otpornost.
Jačanje postojećih programa socijalne zaštite pomoglo bi u zaštiti ranjivih grupa, smanjenju nejednakosti i borbi protiv siromaštva, kažu u timu MMF-u i zahvaljuju vlastima Srbije na iskrenim razgovorima i tjesnoj saradnji.
Navode i da je tim MMF-a vodio korisne konstruktivne razgovore u okviru Konsultacija po članu IV za 2021. godinu i postigao dogovor na nivou tima o politikama i reformama koje bi mogle biti podržane novim instrumentom PCI koji bi trajao do 2023. godine.
Dodaju i da Sporazum podliježe odobrenju uprave i Izvršnog odbora MMF-a, a da je razmatranje na Izvršnom odboru provizorno zakazano za drugu polovinu juna. Tanjug
