BRISEL, Ministri finansija Evropske unije (EU) raspravljaće, tokom naredna dva dana u Nici, o tekućim ekonomskim problemima u 27 – članom bloku država, u pokušaju da pronađu izlaz iz sve teže privredne krize, prenosi juče agencija DPA iz Brisela.
U posebno neprijatnoj situaciji, tokom skupa u poznatom francuskom turističkom centru na Azurnoj obali, biće ministri finansija iz Velike Britanije i Francuske, Alister Darling i Kristin Legard, ali i njihov italijanski kolega Djulio Tremonti.
Recesivni talas je, naime, već pogodio Britaniju, Francusku i Italiju, a blizu je da se osjeti i u Španiji i još nekim članicama EU, pa će ministri finansija pokušati da usaglase mjere ekonomske politike koje bi koliko – toliko uticale da se negativni efekti krizne situacije u evropskim ekonomijama što prije eliminišu.
Skup u Nici održaće se neposredno nakon što je Evropska komisija (EK) snizila ovogodišnju prognozu ekonomskog rasta EU na svega 1,4 odsto.
Komisija je, istovremeno, smanjila i procjenu rasta ekonomija zone evra na 1,3 odsto i ocjenila da “signale privrednog oporavka u regionalnoj privredi ne treba očekivati prije drugog polugođa iduće godine.”
Loše vesti u vezi ekonomske ekspanzije praćene su i nepovoljnim izveštajima o kretanju inflacije koja je u avgustu, na nivou EU, a računato prema godišnjoj osnovi, dostigla 3,8 odsto. To je bezmalo sto odsto iznad dvoodstotnog maksimuma koji je za region ranije utvrdila Evropska centralna banka (ECB).
“Slaba potrošnja, slaba tražnja, nepovoljna izvozna klima. Evropa možda neće ući u tehničku recesiju, ali će rast biti veoma, veoma, slab”, ocijenio je, pesimistički, Sajmon Tilford, šef ekonomista Centra za evropske reforme iz Londona.
Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Haokin Alumunia je u srijedu izjavio da se kontinentalna privreda ove godine suočila sa serijom spoljnih šokova: naglim rastom cijena nafte, produženom krizom na finansijskim tržištima i usporenijom stopom rasta američke privrede.
Almunia će u Nici, kako se najavljuje, zatražiti od evropskih ministara finansija da odobre cio niz hitnih reformskih mjera usmjerenih na liberalizaciju kontinentalnog tržišta rada, postizanje većeg nivoa konkurentnosti u maloprodajnom sektoru i uklanjanju raznih ograničenja na energetskom tržištu.
Analitičari, takođe, ukazuju da bi Almunia mogao da “udari po prstima” one ministre čije zemlje premašuju dozvoljeni limit budžetskog deficita u EU, od tri odsto vrijednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda.
Evropski komesar je u srijedu podsjetio, govoreći o tekućim ekonomskim problemima u Uniji, na obavezu članica EU da poštuju, kad je reč o visini budžetskog deficita, odredbe Pakta stabilnosti.
U vezi sa većim budžetskim deficitom od dozvoljenog pravilima EU na udaru bi mogle da se nađu, prije svega, Francuska, Velika Britanija i Italija, koje “dodiruju” već pomenuti dozvoljeni limit ili ga premašuju.
Kao primer zemlje koja je ranije imala problem zbog previsokog budžetskog deficita u krugovima EK se navodi Njemačka koja je prošle godine uspjela da budžetsku neravnotežu gotovo u celini eliminiše.
Među ekspertima se smatra da njemačka privreda sada mnogo lakše podnosi krizni period i zbog toga što je “na vrijeme” riješila problem budžetskog deficita.
Francuska, koja je u drugom polugođu ove godine predsedavajući EU, kao i njen sused Italija, mogle bi na skupu u Nici prije da se založe za labavljanje kamatne politike ECB, da bi se podstakao privredni rast, nego da pristanu na dalju čvrstu monetarnu politiku radi očuvanja cijenovne i finansijske stabilnosti, ocijenio je Tilford.
On predviđa da bi, imajući u vidu sadašnje ekonomske teškoće i različite interese pojedinih članica EU, ministri finansija Unije na kraju skupa u Nici mogli da se nađu, vjerovatno, u “pat” situaciji, jer suprostavljene strane neće želeti da odstupe od svojih pozicija.
Ministri finansija EU traže izlaz iz ekonomske krize
