Ministri finansija EU o slabom dolaru

BRISEL,  Ministri finansija Evropske unije odnosno 13 zemalja članica zone evra razgovaraće danas na sastanku u Luksemburgu o posljedicama krize u američkoj ekonomiji, onemoćalom dolaru i ogromnom deficitu tekućeg bilansa SAD kao krupnim problemima za EU i druge zemlje, saznaje se u finansijskim krugovima EU.
 Ministri finansija EU će redovno mjesečno okupljanje iskoristiti i za razgovore o drugim temama uoči održavanja sastanka ministara finansija Grupe sedam najrazvijenijih zemalja i godišnje skupštine Medjunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke u Vašingtonu, od 20. do 22. oktobra.
 Članice zone evra Francuska, Njemačka i Italija učestvuju na razgovorima Grupe sedam, uz SAD, Japan, Kanadu i Veliku Britaniju, koja nije uvela evro i ne pripada evropskoj valutnoj uniji.
 Privreda EU počinje da oseća posljedice pada dolara na rekordno niske grane prema evru, zbog čega francuska vina, italijanska odeća, njemački automobili i druga evropska izvozna roba postaju skuplji za potrošače u SAD, glavno izvozno tržište.
 Federacija evropskih poslodavaca “BiznisJurop” je ocijenila protekle sedmice da je kurs evra, prekoračenjem granice od 1,4 dolara, dostigao “prag bola” za evropske kompanije, požalivši se istovremeno i da evro prebrzo raste i prema kineskom juanu i japanskom jenu.
 Ministri finansija 13 zemalja EU koje koriste evro kao zajedničku valutu će, kako se očekuje, ponoviti da je EU “nevina žrtva” drugih i da je kurs dolar-evro dio šireg spleta problema izazvanih ogromnim trgovinskim suficitom Kine, a sve većim dugovima SAD koji zahtevaju udružene napor da bi se rešili, prenio je AP.
 Luksemburški premijer Žan-Klod Junker, predsjedavajući u zoni evra, već je izjavio da Evropljani ne treba da snose posljedice neaktivnosti drugih zemalja.
 Mogućnost osjetnijeg usporavanja američke privrede u uslovima krize na tržištu kuća i hipotekarnih kredita, rekordno visoke cene nafte i oštriji uslovi zaduživanja mogli bi da ugroze rast evropske ekonomije poslije nekoliko godina stagnacije.
 Komisija EU je posle avgustovskih potresa u SAD koji su se prenijeli i na ostala tržišta umanjila procjenu ekonomskog rasta 27 članica za ovu godinu sa 2,6 na 2,5 odsto.BRISEL,  Ministri finansija Evropske unije odnosno 13 zemalja članica zone evra razgovaraće danas na sastanku u Luksemburgu o posljedicama krize u američkoj ekonomiji, onemoćalom dolaru i ogromnom deficitu tekućeg bilansa SAD kao krupnim problemima za EU i druge zemlje, saznaje se u finansijskim krugovima EU.
 Ministri finansija EU će redovno mjesečno okupljanje iskoristiti i za razgovore o drugim temama uoči održavanja sastanka ministara finansija Grupe sedam najrazvijenijih zemalja i godišnje skupštine Medjunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke u Vašingtonu, od 20. do 22. oktobra.
 Članice zone evra Francuska, Njemačka i Italija učestvuju na razgovorima Grupe sedam, uz SAD, Japan, Kanadu i Veliku Britaniju, koja nije uvela evro i ne pripada evropskoj valutnoj uniji.
 Privreda EU počinje da oseća posljedice pada dolara na rekordno niske grane prema evru, zbog čega francuska vina, italijanska odeća, njemački automobili i druga evropska izvozna roba postaju skuplji za potrošače u SAD, glavno izvozno tržište.
 Federacija evropskih poslodavaca “BiznisJurop” je ocijenila protekle sedmice da je kurs evra, prekoračenjem granice od 1,4 dolara, dostigao “prag bola” za evropske kompanije, požalivši se istovremeno i da evro prebrzo raste i prema kineskom juanu i japanskom jenu.
 Ministri finansija 13 zemalja EU koje koriste evro kao zajedničku valutu će, kako se očekuje, ponoviti da je EU “nevina žrtva” drugih i da je kurs dolar-evro dio šireg spleta problema izazvanih ogromnim trgovinskim suficitom Kine, a sve većim dugovima SAD koji zahtevaju udružene napor da bi se rešili, prenio je AP.
 Luksemburški premijer Žan-Klod Junker, predsjedavajući u zoni evra, već je izjavio da Evropljani ne treba da snose posljedice neaktivnosti drugih zemalja.
 Mogućnost osjetnijeg usporavanja američke privrede u uslovima krize na tržištu kuća i hipotekarnih kredita, rekordno visoke cene nafte i oštriji uslovi zaduživanja mogli bi da ugroze rast evropske ekonomije poslije nekoliko godina stagnacije.
 Komisija EU je posle avgustovskih potresa u SAD koji su se prenijeli i na ostala tržišta umanjila procjenu ekonomskog rasta 27 članica za ovu godinu sa 2,6 na 2,5 odsto.