BRISEL – Evropski ministri finansija poslije cijelonoćnih razgovora nisu uspjeli da se dogovore o zajedničkom ekonomskom odgovoru na krizu koju je izazvao koronavirus, rekao je predsjednik Evrogrupe Mario Senteno.
“Posle gotovo 16 sati razgovora približili smo se sporazumu ali ga još nismo postigli. Prekinuo sam Evrogrupu”, napisao je danas Senteno na Tviteru i dodao da će se razgovori nastaviti sutra.
Video konferencija evropskih ministara finansija koja je počela juče popodne nastavila se cijele noći, tokom koje je bilo više razgovora u manjim grupama u nastojanju da se izađe iz blokade. Na sastanku su se suprotstavile sjeverne evropske zemlje južnim koje traže finansijski napor bez presedana, prenijeli su izvori.
Ovaj sastanak predstavlja odlučujući test za jedinstvo evropske dvadesetsedmorice koji ne mogu sebi da dozvole da se ponovo pokažu podjele, posijle neuspjelog samita šefova država i vlada posvećenog krizi koronavirusa 26. marta, navodi Frans pres.
Naspram pandemije evropski kratkoročni i srednjoročni odgovor treba da se zasniva na tri osnovne ose, oko kojih je prvobitno izgledalo da su se ministri složili – do 240 milijardi evra zajma iz fonda pomoći evrozone, garantni fond za kompanije i podrška delimičnoj nezaposlenosti.
Međutim, zemlje koje su najteže pogođene virusom, pogotovo Italija, nastavljaju da traže pored toga formiranje zajedničkog instrumenta duga u obliku evroobveznica, ponekad nazvanim korona obveznicama, čiji cilj je da se ponovo dugoročno podstakne ekonomija kada kriza prođe.
Među zemljama koje to traže su i Španija i Francuska kao i Grčka, Malta, Luksemburg, Irska, prenose izvori.
“Evroobveznice predstavljaju ozbiljan i prilagođen odgovor”, rekao je sinoć šef italijanske vlade Đuzepe Konte, čija zemlja je najteže pogođena virusom u Evropi sa više od 17.127 umrlih.
Italiji se protive severne evropske zemlje, na čelu sa Nemačkom i Holandijom. A italijansko insistiranje na takvom jednom instrumentu, zajedno sa Španijom već je dovelo do neuspeha samita posvećenom odgovoru EU na krizu koronavirusa krajem marta.
Berlin i Hag ne žele da se zemlje udruže u dugovanjima, i odbijaju da uzimaju zajam zajedno sa vrlo zaduženim zemljama juga Evrope. Danska, Austrija, Švedska i baltičke zemlje su na toj strani, rekao je jedan evropski izvor.
Prije sastanka predsednik Evrogrupe Mario Senteno pozvao je ministre da se jasno obavežu za koordinisan i veliki plan obnove, posle epidemije, ali nije baš izričito govorio o uzimanju zajedničkog duga.
Severne evropske zemlje žele da se za sada usmere na instrumente koji već postoje da se suoči sa tim ekonomskim šokom, posebno Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), formiran 2012 za vreme dužničke krize u evrozoni.
Prema tom mehanizmu mogu da se daju zajmovi nekoj zemlji u teškoćama do dva odsto njenog BDP-a, odnosno 240 milijardi evra za cijelu evrozonu.
Evropska investiciona banka takođe treba da ima panevropski garantni fond od 25 milijardi evra, kojim bi moglo da se pokrene do 200 milijardi evra dodatno za kompanije.
Ministri takođe treba da odobre projekat Evropske komisije kojim se garantuje sa maksimalno 100 milijardi evra nacionalni planovi za delimičnu nezaposlenost, koji su sačinjeni zbog epidemije korona virusa.