BEOGRAD, U posljednjih 20 godina u Srbiji nije izgrađeno nijedno novo energetsko postrojenje, niti je napravljen ijedan megavat nove enegetske snage. Ipak, poslije više od dvije decenije ”spavanja” tokom narednih pet do sedam godina sa najavljenim projektima srpska energetika trebalo bi da počne da se ”budi”.
Prema najavama iz Ministarstva energetike, Srbiji slijedi najveći investicioni energetski ciklus, a ulaganja su procjenjena na oko devet milijardi evra.
– Do kraja godine izabraćemo strateške partnere za gradnju trećeg bloka u Termoelektrani ”Nikola Tesla”, TE ”Kolubara B” i termoelektrane toplane Novi Sad – kaže Petar Škundrić, ministar energetike. – Raspisaćemo tender za termoelektranu u Štavlju i eksploataciju uglja, kao i za revitalizaciju Podzemne eksploatacije uglja i spajanje svih rudnika.
Ministar ističe i da su započeti radovi na revitalizaciji TE ”Kostolac”, a kineskim kreditom radiće se novi termoblok snage od 500 do 600 megavata. Eksploatacija uglja u ”Kostolcu” podići će se sa devet na 12 miliona tona godišnje. Kredit je vrijedan 1,250 miliona dolara, 85 odsto finansiraju Kinezi, a sve ostaje u vlasništvu EPS. Narednih godina srpski energetičari treba da rade i na realizaciji projekata sa Italijanima, a planirana je gradnja 10 malih HE na Ibru, jednu HE na Savi, tri HE na srednjoj Drini i 500 megavata u vetroparkovima. Za sada su urađene studije za Ibar, a naredna dva mjeseca formiraće se zajedničko preduzeće EPS i italijanske ”Seći energije”.
Iz EPS stižu najave da bi tokom ove godine mogla da ”padne” odluka i šta će se sve graditi u partnerstvu sa njemačkom kompanijom RWE.
– Razmatraće se gradnja kapaciteta sa 3.000 megavata i ukupne vrednosti pet milijardi evra – kaže Dragomir Marković, generalni direktor EPS. – Za sve projekte uradiće se studije i utvrdiće se tehno-ekonomska opravdanost. Najveći projekat je reverzibilna hidroelektrana ”Đerdap 3” snage 2.400 megavata, niz malih HE na Velikoj Moravi i HE na ”Gornjoj Drini”.
Ni gasni sektor nije bio ništa manje zapostavljen. Gasifikacija Srbije već godinama ide puževim korakom, a svaki potres u međunarodnom transportu odrazi se pogubno i po nas. Ipak, gradnjom međunarodnog gasovoda ”Južni tok” i završetkom podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, Srbija bi trebalo da bude energetski bezbjednija.
– U prvom kvartalu naredne godine očekujemo i prve radove na trasi kroz Srbiju, koja će imati kapacitet od 36 do 41 milijarde od ukupnih 63 milijarde kubika godišnje – objašnjava Dušan Bajatović, generalni direktor ”Srbijagasa”. – Do septembra završiće se studija izvodljivosti za naš dio trase, a krajem godine i za cio ”Južni tok”. Nema najava odlaganja, a sve više partnera se uključuje u projekat. Austrija je nedavno ozvaničila svoje učešće, a narednih mjeseci ući će i Francuska.
U narednoj zimskoj sezoni Srbija bi trebalo da ima i osiguranu gasnu ”zimnicu” u podzemnom skladištu Banatski Dvor.
Modernija rafinerija
Prvi radovi na gradnji novog postrojenja u rafineriji Naftne industrije Srbije u Pančevu trebalo bi da počnu u drugom kvartalu ove godine. Ugovor za modernizaciju vrijedan je 396 miliona evra, a kompanija ”CB & I Lummus” uradiće postrojenja za meki hidrokreking. Očekuje se da sve bude završeno do trećeg kvartala 2012. godine. Izgradnjom postrojenja NIS će potpuno preći na proizvodnju ekološki čistog goriva u skladu sa najstrožim evropskim standardima. Godišnja proizvodnja motornih bezolovnih benzina povećaće se na 638.000 tona, dok će proizvodnja ”evro 5” dizela porasti sa sadašnjih 230.000 tona na 1.538.000 tona. Novosti
