BANJALUKA, Ova godina će biti teška za BiH, ali postoje znakovi koji pokazuju da je najgore prošlo, kaže Milan Cuc, rezidentni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u BiH.
“Zabilježen je rast izvoza u decembru, koji je iznosio 5,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prije toga, zabilježen je nagli pad izvoza u 2009. godini, u poređenju sa 2008. godinom. Nivo uvoza se smanjuje, a prihodi na osnovu indirektnih poreza su porasli u decembru i januaru u odnosu na isti period prethodne godine”, kaže Cuc za “Nezavisne novine”.
Bez namjere da širimo paniku, ali možete li nam dati procjenu šta se može desiti sa BiH ukoliko vlasti ne ispune uslove za dobijanje druge tranše stendbaj aranžmana, šta bi bile ekonomske, a šta političke posljedice?
CUC: Mnogo puta do sada su vlasti BiH potvrdile svoju privrženost ekonomskom programu koji su izložile u pismu namjere, a koji je podržan od strane Međunarodnog monetarnog fonda.
Zbog toga imamo razloga da vjerujemo da će nastaviti slijediti odredbe iz tog programa i da neće skrenuti s puta. Bilo kakva kašnjenja u ispunjavanju programa i izostanak sredstava Međunarodnog monetarnog fonda bi izazvali velike probleme u entitetskim budžetima.
Koliko je ozbiljna trenutna ekonomska situacija u BiH?
CUC: Od početka 2010. godine BiH je i dalje suočena sa teškim ekonomskim okruženjem. Ipak postoje znakovi koji pokazuju da je najgore prošlo. Zabilježen je rast izvoza u decembru, koji je iznosio 5,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prije toga zabilježen je nagli pad izvoza u 2009. godini, u spoređenju sa 2008. godinom. Nivo uvoza se smanjuje, a prihodi na osnovu indirektnih poreza su porasli u decembru i januaru u odnosu na isti period prethodne godine.
Ipak, 2010. godina će, po svemu sudeći, biti teška godina. Oporavak će umnogome zavisiti od oporavka u zemljama trgovinskim partnerima BiH. Opravak u EU je još na staklenim nogama i fiskalni problemi u pojedinim zemljama evro-zone mogli bi smanjiti povjerenje investitora.
U isto vrijeme, BiH ima mnogo vlastitih problema s kojima se mora izboriti. Fiskalnu poziciju dva entiteta, koja je oslabila usljed naglog porasta javne potrošnje u proteklim godinama, treba svesti na održivi osnov kroz fiskalne reforme.
Vitalnost bh. finansijskog sektora će biti ključni faktor za nastavak snažnog i sveobuhvatnog ekonomskog rasta. Pogoršano ekonomsko okruženje, kao i pritisci fondova spolja, usporili su bankarske pozajmice. Uprkos činjenici da se krediti vraćaju, broj nevraćenih pozajmica je u blagom porastu, što kod banaka i dalje izaziva oprez u daljem kreditiranju, što može donekle usporiti poboljšanje kreditiranja u bližoj budućnosti.
Predsjedavajući Savjeta ministara Nikola Špirić nedavno je predložio da MMF novac dodjeljuje onima koji ispune uslove, a da ostalima novac ne treba dati dok ne ispune uslove. Da li je to realna opcija?
CUC: Međunarodni monetarni fond daje finansijsku podršku zemljama kao cjelini. U ovom slučaju, zemlja je BiH. Federacija BiH, RS i Brčko distrikt dio su istog ekonomskog prostora, dijele istu valutu i isti platni promet. Iz tih razloga program se odnosi na zemlju kao cjelinu.
U RS kažu da su oni ispunili sve uslove i da nije u redu da budu kažnjeni ako FBiH te uslove ne ispuni. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
CUC: Na to pitanje sam vam upravo odgovorio.
Kakva je Vaša preporuka za bh. vlasti, šta treba da rade u narednom periodu?
CUC: Kratkoročno, važno je da se nastavi sa sprovođenjem neophodnih fiskalnih reformi koje se odnose na ostvarena prava, plate u javnom sektoru, administaciji i na isplate penzija. Treba uspostaviti fiskalnu održivost i obezbijediti finansijski integritet socijalnih programa za ranjive društvene grupe. Jednako toliko je važno da se reformama postigne smanjenje administracije.
Sa učešćem u ekonomiji od gotovo pedeset odsto, ogromna administracija i njena neefikasnost potkopavaju snagu privatnog sektora, razvoj BiH i kreiranje novih radnih mjesta. Napredak u području javnih finansija treba da prate dalji koraci u privatizaciji i strukturalne reforme s ciljem poboljšanja poslovnog ambijenta. To bi pomoglo, ne samo podršci aktivnostima postojećih firmi nego bi privuklo i nove investicije koje su potrebne kako bi se osnažio ekonomski rast BiH.
Koliko bi trenutna kriza mogla potrajati i kada građani BiH mogu očekivati poboljšanje situacije?
CUC: Očekujemo blagi rast tokom ove godine. Mnogo toga zavisiće od same BiH da li će rast biti toliki da će moći da zadovolji težnje njenih građana u smislu kreiranja novih radnih mjesta i boljeg životnog standarda.Nezavisne novine
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Koliko i ko su rezidentni predstavnici (špijuni) MMF u BiH. Ako su ljudi stručnjaci zašto ih vlast ne uzme da rade za vlas?
da.. tako su neki analiticari prije 2 godine rekli da ce 2009 biti prosperitetna
Ko je ovaj analitičar, gdje radi, šta radi, ko je naručio interviju, za koga