BEOGRAD, Procjene su da je zbog dugogodišnje ekonomske krize svaki peti Evropljanin siromašan i otuda se sve više podstiče mikrokreditiranje, u čiju je kampanju uključena čak i belgijska kraljica.
U Srbiji postoji nekoliko mikrofinansijskih institucija, a samo preko jedne plasirano je 16.000 kredita u visini od 12 miliona evra.
Nezaposlenima klasični krediti banaka najčešće su nedostupni i tu tržišnu prazninu popunjavaju mikrofinansijske institucije koje klijente najčešće nalaze na selu.
Zoran i Ljiljana iz Velike Krsne podigli su 250.000 dinara na dvije godine i kupili kravu.
“Krenuli bismo sa proizvodnjom, uzeli bi do pet grla i to bi se isplatilo za dve godine. Tih pet grla, plus njihova telad to bi prodali, zadržali, svejedno, ostalo bismo dali za hranu i za kredit. To bi poklopilo troškove, a tu je i mleko koje bi pokrilo sve ostalo“, kažu Zoran i Ljiljana Milojević iz Velike Krsne.
Iskustvo Snežane Kuzmanović iz Mihajlovca je slično. Da nije bilo depozita fonda ne bi se odlučila za kredit od kojeg je kupila dvIJe krave. Isplaćuje ga prihodima od mlijeka, sira i teladi.
“Sve su odradili za nedelju dana, tako da sam to odmah prihvatila, uzela novac, kupila šta mi treba“, ističe Snežana Kuzmanović iz Mihajlovca.
Ako neće klijent banci onda će bankar klijentu. Međutim, pošto se radi o socijalnom preduzetništvu a ne o klasičnom komercijalnom bankarstvu, onda su pravila igre sasvim drugačija.
“Sav rizik oko kredita snosimo mi. Klijent dobija sredstva posle od banke i njegova obaveza je uplata mesečnih rata”, kaže Milomir Dadić iz “Agroinvest” fonda.
Prosječan iznos mikrokredita je od 100.000 do 500.000 dinara. Kapital se obezbjeđuje donacijama humanitarnih organizacija, ali za njihovo odobravanje je potrebna poslovna banka.
“U Srbiji postoji zaista veliko interesovanje za mikrokreditiranje posebno u ruralnim sredinama. U Srbiji to ne radimo direktno i oni su skuplji nego što treba da budu. To je zato što banke u tom procesu gotovo da ništa ne rade niti snose rizik. Uzimaju profit od naših klijentata jer ne postoji zakon koji bi razdvojio socijalne od klasičnih pozajmica kao što je to slučaj u celom svetu”, kaže regionalni direktor “World vision-a” Karolina Cilikunas.
Razlog zašto banke nerado odobravaju kredite neregistrovanim poljoprivrednim gazdinstvima ili nezaposlenima jeste neizvesnost naplate, rizika, vremenskih nepogoda.
Sve ono što precizni bankarski kompjuter ne može da kontroliše, jeste polje koje popunjava socijalno preduzetništvo. RTS
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
I to malo sirotinje sto jedva prezivljava da zaduzite i drzite kao robove. E pa proslo je vreme evropskog imperijalizma. Sada je doslo vreme prave i jedine vere. ISLAMA. Pokajte se nevernici ili umrite!
„U Srbiji postoji zaista veliko interesovanje za mikrokreditiranje posebno u ruralnim sredinama. U Srbiji to ne radimo direktno i oni su skuplji nego što treba da budu. To je zato što banke u tom procesu gotovo da ništa ne rade niti snose rizik. Uzimaju profit od naših klijentata jer ne postoji zakon koji bi razdvojio socijalne od klasičnih pozajmica kao što je to slučaj u celom svetu“,
hit je i kod nas