BEOGRAD, Prilikom uvođenja evra stvorena je monetarna ali ne i fiskalna unija, što predstavlja jedan od većih ekonomskih problema Evropske unije.
To je ocijenio jedan od najuglednijih ekonomista u Sloveniji Jože Mencinger.
On smatra da bi stvaranjem fiskalne unije došlo do povećanja prihoda evropskih institucija, i da bi trebalo osmisliti koje vrste poreza bi države članice prenijele na nivo Unije.
Mencinger je, na predavanju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, predložio da bi raspodjela takvog poreza trebalo da se vrši u srazmjeri 50-50, što znači da bi pola novca od tog poreza bilo namijenjeno državi u kojoj se ubira, dok bi drugu polovinu prihodovala Unija.
Slična vrsta poreza primjenjivana je u bivšoj Jugoslaviji, kada je novac ubiran od poreza na promet bio raspoređen tako što je polovina sredstava ubirala republika dok je polovina pripadala federaciji, istakao je Mencinger.
“Vjerujem da bi se evropski političari saglasili oko tog poreza, ali bi se teško složili o načinu na koji će taj novac biti raspoređen”, mišljenja je Mencinger.
Simulacijom ovog modela došao je do zaključka da bi primjenom ovog poreza razvijenije zemlje morale da plaćaju dok bi manje razvijeni zapravo prihodovali, što je upravo razlog što se pojedine zemlje ne slažu sa uvođenjem ove vrste poreza.
Evro se više posmatra kao simbol a ne kao novac, rekao je on, i naveo da prilikom uvođenja evra uopšte nije predviđeno istupanje iz evro zone.
On je takođe kazao da među zemljama EU postoje velike razlike u razvijenosti – stare članice razvijenije su od onih koje su ušle u Uniju 2004. odnosno 2007. godine.
Ipak pozitivan trend predstavlja činjenica da svaka zemlja koja ulazi u EU približava se prosjeku Unije, naveo je Mencinger.
Prema njegovim riječima, kada je u pitanju budžetski deficit, u prošloj godini najveći je imala Irska od 31,3 odsto BDP-a, Grčka 10,6 odsto, Velika Britanija 10,3 , Portugal 9,8 , Španija 9,3, a Slovenija 5,8 procenata BDP-a.
Najmanji budžetski deficit u 2010. imali su Luksemburg 1,2 odsto BDP-a, Finska 2,5 , Danska 2,6 , dok su Estonija i Švedska u prošloj godini ostvarile suficit, istakao je on.
U odnosu na procenat budžetskog deficita i javnog duga, kako je naveo, najugroženiji su Japan, Francuska, Španija, Grčka, SAD i Velika Britanija, dok su zemlje sa stabilnim dugom i razumnim deficitom Norveška, Švedska, Njemačka, Holandija.
Uprkos svim problemima, EU pokazuje visok stepen stabilnosti i pronalaženja modela i mehanizama da se problemi riješe, rekao je Mencinger istakavši da evropske zemlje, uprkos oporavku, više neće moći da računaju na stope rasta koje su bilježile prije izbijanja ekonomske krize.
Jože Menciger bio je gost predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a u organizaciji Fonda za razvoj ekonomske nauke (FERN) i Fondacije Friedrich Ebert.
Mencinger je bivši ministar ekonomije u prvoj demokratski izabranoj vladi Slovenije, a danas je jedan od najuglednijih ekonomista u toj zemlji. Učestvovao je u kreiranju procesa političke i intelektualne tranzicije a kao pristalica kejnzijanske ekonomske misli zalagao se za postepenu transformaciju nasuprot šok terapiji. Tanjug