BANJALUKA – Direktor Poreske uprave Republike Srpske Goran Maričić izjavio je Srni da naplata poreskih prihoda u Srpskoj do 8. decembra iznosi četiri milijarde 155 miliona KM, što je za 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
“Mi smo početkom decembra već prešli prošlu godinu kada je riječ o ukupnoj naplati. Nastavljamo pozitivne efekte koji su vidljivi i po pojedinim vrstama naplate javnih prihoda”, rekao je Maričić u podkastu Srne.
On je naveo da su direktni porezi naplaćeni za pet odsto više nego prošle godine, a porezi na dohodak za 16 odsto.
“Kod poreza na dobit nešto je manja naplata zbog jednog poreskog obveznika koji je u prošloj godini imao 30 miliona KM više uplaćenih u odnosu na prethodnu godinu”, rekao je Maričić.
Kada je riječ o porezu na nepokretnosti, Maričić navodi da je naplata veća za 12 odsto, i iznosi 38,7 miliona KM, što predstavlja direktni prohod lokalnih zajednica.
“Kod doprinosa 10 odsto je više naplaćeno nego prošle godine – dvije milijarde i 640 miliona KM ukupna je naplata. Za Fond PIO više je naplaćeno 171 milion KM,a 80 miliona KM za Fond zdravstvenog osiguranja. To daje jednu dozu sigurnosti i garancije da će ti fondovi socijalne zaštite imati dovoljno kapaciteta da sve svoje zakonske obaveze ispune”, naglasio je Maričić.
Kod ostalih javnih prihoda, dodaje Maričić, oko 10 odsto je veća naplata i ukupno je naplaćeno 588 miliona KM.
“Takse i naknade su više naplaćene za 11 odsto. Naknade od priređivanja igara na sreću su naplaćene 14 odsto više u odnosu na isti period prošle godine”, istakao je Maričić.
On je ukazao da je plan naplate javnih prihoda veći za tri odsto nego što je planirano.
“Sa tog aspekta imamo pozitivan rezultat”, kaže Maričić.
Maričić je izjavio da je Poreska uprava u ovoj godini izvršila 3650 terenskih i kancelarijskih kontrola tokom kojih je utvrđeno 19 i po miliona KM novih poreskih obaveza.
“Na utvrđene obaveze ti poreski obveznici su u skladu sa zakonom prekršajno i sankcionisani. Posebnih kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa bilo je 3.695, a utvrđeno je oko 2000 nepravilnosti. Izdati su prekršajni nalozi. To je izuzetno visok procenat, ali sada nam omogućava elektronska fiskalizacija da efikasno pratimo svakoga poreskog obveznika što nam ukazuje na određena odstupanja”, rekao je Maričić.
Kada je riječ o prijavi radnika, Maričić je istakao da je obavljeno oko 250 kontrola i utvrđeno 107 nepravilnosti.
“Privremene zabrane obavljanja djelatnosti su bile 33. Kada je riječ o podnošenju krivičnih prijava, u 33 slučaja smo podnijeli izvještaj nadležnim tužilaštvima o sumnji na počinjena krivična djela, uglavnom utaje poreza i doprinosa, zbog osnovane sumnje da su utajili porez u visini od četiri i po miliona KM”, naveo je Maričić.
Maričić je izjavio je Srni da Uprava sprovodi niz aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, a primarno pojačanih kontrola u određenim zanimanjima i ponašanjima.
Naveo je da određena istraživanja ukazuju da je u BiH siva ekonomija na nivou od 25 procenata BDP-a.
“Vjerovatno je slična situacija i u Republici Srpskoj. Nismo opterećeni tim ciframa u smislu utvrđivanja koliko smo opredijeljeni da se bavimo našim aktivnosti s ciljem smanjenja te sive zone”, rekao Maričić u podkastu Srne.
On je istakao da nova fiskalizacija značajno utiče na suzbijanje sive ekonomije.
“Podatak od 70 odsto više prijavljenog prihoda preko fiskalnih kasa ukazuje koliko je moguće da je smanjena ta siva zona”, rekao je Maričić.
On je podsjetio da je nova Vlada Republike Srpske imenovala Koordinaciono tijelo za borbu protiv sive eknomije gdje i Uprava ima aktivno učešće.
Strateško opredjeljenje povećati dobrovoljnost naplate poreza
Maričić je naveo da je Uprava strateški opredijeljena povećati dobrovoljnost naplate poreza što se može postići pružanjem administrativnih olakšica.
“Shvatili smo da praćenjem najnovijih informacionih tehnologija možemo postići znatno veći nivo usluge. U posljednjih nekoliko godina preko našeg integrisanog informacionog sistema dajemo mogućnost da svi obveznici mogu da koriste te usluge, podnošenjem elektronskih prijava. Već godinama funkcioniše `Elektronsko sanduče` koje predstavlja bezbjednu dvosmjernu digitalnu komunikaciju”, kaže Maričić.
On je napomenuo da je automatizacija postupaka u Upravi dovela do povećanja transparentnosti i efikasnosti.
“Elektronska fiskalizacija je dio digitalizacije koji uvezuje sve te postupke i olakšava kontrolu i rad službenika”, rekao je Maričić, te ukazao da sve to olakšava rad Uprave, ali i privrede Srpske.
On kaže da je zadovoljan dobrom saradnjom Uprave sa drugim institucijama Republike Srpske, kao i međunarodnom saradnjom i razmjenom podataka.
Stabilizacija političkih prilika daje optimizam za bolji ekonomski rast i prihode
Maričić smatra da stabilizacija političkih prilika u Republici Srpskoj i BiH daje optimizam za bolji ekonomski rast, prosperitet, a samim tim i povećanje javnih prihoda.
On je istakao da relaksacija političke situacije, te dobri odnosi sa Istokom i Zapadom koje je afirmisala politika vlasti u Republici Srpskoj, daje nadu da će se investicioni ciklusi u Srpskoj pojačati.
“Naš ekonomski sistem je konkurentan u smislu privlačenja investicija sa Zapada. To daje nadu da će doći značajan nivo investicija i povoljnih kreditnih zaduženja, što će otvoriti neke nove makroekonomske cikluse, stvoriti nadu za bolji standard, a to će svakako povećati javne prihode”, naglasio je Maričić. Srna
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Uvedite nagradnu igru kao u Srbiji gdje stanovnici skeniraji bar kod na fiskalnim računima, pa da vidite koliko će se smanjiti siva ekonomija kad narod bude tražio svaki račun da mu se izda pri kupovini. Par stanova u BL su sitan trošak za državu u odnosu na desetine miliona koje će RS više prihodovati
U tom slučaju bi se povećao i broj fiskalnih računa kod onih koje štite, a to njima nije u interesu!?