BEOGRAD, Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković izjavio je da je dobra ideja o smanjenju poreza na zarade, a povećanje poreza na potrošnju.
“Dobra je ideja manje oporezivati rad, a indirektnim porezima više oporezivati potrošnju”, rekao je Đoković.
Ministar finansija Diana Dragutinović je izjavila ranije da se u reformi poreske politike razmatra smanjenje za trećinu poreza i doprinosa na zarade, što bi trebalo da podstakne proizvodnju i zaposlenost.
Đoković je podsjetio da od toga, kakva je poreska politika jedne zemlje, gdje je manje birokratije i gdje su dobri zakoni, zavisi privlačenje investicija.
“Mi bismo voleli da budemo jedna od zemalja ‘pionira’ u smislu smanjenja poreskog opterećenja zarada a povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV)”, napomenuo Đoković.
On je, međutim, naglasio, da će implementacija reformisanog poreskog sistema zavisiti od više faktora, “pre svega od dinamike krize, ali i od podrške koju ta reforma ima i u Vladi, i u društvu”.
Đoković je podsjetio da poreska reforma mora biti usaglašena i sa Međunarodnom monetarnim fondom (MMF) i “u tom smislu se još rade analize na koji način je najbolje da se reforma sprovede”.
Državni sekretar je naglasio da i Ministarstvo finansija već šest mjeseci radi na izmjenama Zakona o porezu na imovinu, istakavši da to nije nimalo lak posao.
“MMF je dao preporuke kako i u kom smeru te izmene treba da se kreću, ali to nije jednostavan proces s obzirom da je to izvorni prihod lokalnih samouprava, a da one još nemaju ‘instalirane’ kapacitete da implementiraju zakon na način na koji bi mi želeli”, naglasio je on.
Bogatiji građani treba da plaćaju veće poreze
Fiskalni savjetnik USAID-a Nikola Altiparmarkov kaže da je “sadašnji poreski sistem u Srbiji nepravičan jer nisu isti porezi za sve koji žive od svog rada, a velike poreske olakšice su omogućena vlasnicima nekretnina velike vrednosti”.
“Bogatiji građani treba da plaćaju veće poreze”, istakao je on i predložio da se uvede plaćanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), na privatne školarine i usluge privatnih zdravstvenih ustanova.
Altiparmakov kaže da je Srbiji potreban pravičniji poreski sistem, prije svega izjednačavanje oporezivanja honorara stalno zaposlenih i nezaposlenih građana. “Građani koji žive od svog rada treba da plaćaju jednak porez, bez obzira na formalni oblik privređivanja”, rekao je on.
On je kao primjer neravnomjernog fiskalnog opterećenja naveo da na 100 dinara neto prihoda prosječan radnik plaća 64 dinara, honorarac koji ima već zagarantovani posao 32 dinara, dok advokati plaćaju paušale. “Honorarac koji nema zaposlenje plaća 45 dinara poreza na zarađenih 100 dinara”, rekao je on i dodao da bi zaposleni i nezaposleni koji rade honorarno trebalo da plaćaju istu, a ne različitu visinu poreza.
Altiparmakov je naveo i advokaturu kao profesiju koja nije obuhvaćena poreskim sistemom na odgovarajući način, navodeći da 90 odsto onih koji se bave advokaturom paušalno plaćaju porez, što nije slučaj u drugim zemljama. “Zakon o porezu na dohodak građana zabranjuje advokatima da plaćaju paušal, ali je problem što se zakon u praksi ne primenjuje onako kako bi trebalo”, naglasio je on.
Predsjednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević je rekao da preduzetnici podržavaju najavljene izmjene poreskog sistema, ali da bi smanjenje poreza na zarade, koji se sada naplaćuje po stopi od 12 odsto, trebalo da bude veće od dva odsto.
“Ako PDV mora da se poveća, onda bi to trebalo da bude za dva odsto, i to bi išlo na teret poslodavaca, a ne potrošača”, istakao je Knežević i založio se za strožu kontrolu naplate popreza da bi se smanjio obim sive ekonomije jer je sada, kako je rekao “crno tržište dominantno, a privreda pred bankrotom”.
“Mi ćemo ako se poreski rasterete zarade, umanjenjem poreza stabilizovati poslovanje, a povećanje PDV-a ćemo uračunati kao svoj trošak i nećemo povećati cene, već ćemo za taj iznos povećati zarade radnicima u privredi i njihovu kupovnu moć i državi kompenzirati veće budžetske prihode “, istakao je Knežević.
Oporavak dolazi, ali polako
Đoković se osvrnuo i na ekonomsku krizu istakavši da Srbija jeste izašla iz recesije, ali da oporavak ne ide u skladu sa očekivanjima. “Činjenica je da smo mi danas tehnički izašli iz recesije. Još uvek smo u nekoj fazi ekonomskog oporavka koji polako dolazi, ali koji, zbog efekata grčke krize, nije tako brz kao što smo mi u Vladi i Ministarstvu finansija to očekivali”, ocijenio je Đoković.
Saša Radulović iz konsultantske kuće E-market kapital je kazao da je zbog velikih opterećenja poslodavaca na zarade zaposlenih u prethodne dvije godine bez posla ostalo 100.000 radnika. “Porez na rad i Zakon o radu su glavni razlozi i rasta sive ekonomije”, rekao je Radulović. On je predložio da se doprinosi za zdravstvo zamjene drugačijim načinom finansiranja te usluge, da se reformiše penzijski sistem, ukinu državne subvencije preduzećima, da se povećaju porez na imovinu i PDV, i uvede “progresivni sintetički porez na dohodak građana”. Beta, Tanjug