BEOGRAD, Prodaja računara u Srbiji je prošle godine uslijed ekonomske krize opala 16 odsto, dok je vrijednost prodate robe smanjena za čak trećinu. Poznavaoci prilika tvrde da će ove godine za naše IT tržište uspjeh biti ne porast tražnje, već dalji pad prodaje. Kupci se sve više odlučuju za jeftinije modele.
Po Časlavu Grujičkom, potpredsjedniku “Komtrejda” za maloprodaju, upravo se nalazimo u najdelikatnijem momentu globalne krize. On kaže da su kod nas 2008. godine prodata 452.739 računara, a prošle godine 381.586. Kad je riječ o vrijednosti prodatih uređaja, međutim, ostvaren je pad od 28 odsto.
Taj pad je dijelom posljedica okretanja kupaca ka jeftinijim modelima, ocjenjuje Milovan Matijević, direktor Kompanije “Mineko”, koja se bavi istraživanjem i praćenjem IT tržišta kod nas i u regionu.
– Prema trogodišnjem trendu, Srbija će oko 2017. godine imati IT tržište kakvo je Mađarska imala 2005. godine. Zaostatak je dramatičan, nismo dostigli deset odsto nivoa IT ulaganja po glavi stanovnika u EU. Ako je za utehu, imamo jače tržište od BiH, Albanije i Makedonije – ističe Matijević.
Petar Kočović iz “Gartner Srbija”, međutim, ukazuje da rastojanje između Srbije i EU nije nenadoknadivo.
– Bogatije zemlje CEE, kao što su Poljska i Češka, daleko su odmakle u kupovini usluga i konsultantskih usluga. Kad poboljšamo zakonsku regulativu, strane kompanije će početi da koriste naše usluge. S druge strane, zbog teške ekonomske krize prvi na udaru je bio IT sektor, za koji su budžeti u najvećim našim firmama smanjeni i do 40 odsto – kaže Kočović.
Poreska politika države je stimulativna, PDV na IT uređaje niži je od redovnog.
– Ni pre krize država nije dovoljno ulagala u razvoj IT sektora. Ljudi ovde ne shvataju da je IT biznis, a posebno proizvodnja softvera, možda i najpovoljnija šansa Srbije za ulazak u Evropu i prodor na svetsko tržište. Pozitivan je znak to što je prošle godine Vlada počela primenu sistema za elektronske sednice koje je upravo “Komtrejd” projektovao – naglašava Grujički.
Građani i dalje koriste računare za jednostavne kancelarijske poslove i multimedijalne sadržaje (filmovi, muzika, fotografije) kao i internet, po računarskoj pismenosti smo na evropskom dnu, a situacija se lagano popravlja. A u poslovne svrhe računari se kod nas koriste samo kod elementarnih operacija i vođenja knjigovodstva – ne i za razvoj poslovanja.
– Računari mogu doneti ogromne uštede srpskoj privredi i poboljšati životni standard građana. Neprihvatljivo je da mnoge porodice imaju po tri televizora, a nijedan računar – ukazuje Grujički. Blic