BUDIMPEŠTA – Mađarski premijer Viktor Orban i španska vlada su istovremeno optužili velike lance samoposluga da su naduvavanjem cijena postigli velike ekstra-profite i Orban je naredio marketima, posebno onim inostranim, kao što su Lidl, Špar, Aldi, Ošan, da zamrznu cijene brašna, šećera, piletine i još nekih osnovnih potrepština.
Ekonomisti Evropske centralne banke upozoravaju da inflacija, koja najviše pogađa zemlje srednje i istočne Evrope, neće stati u dogledno vrijeme, navode da su mjere vlada u EU bile vrlo neujednačene ili ih uopšte nije bilo, pa se razumljivo javlja i opasnost šireg nezadovoljstva i socijalne napetosti.
Otud je razumljivo da su njemački poslodavci, iako najprije jako odbojni prema povećanju plata, ipak pristali zato što je procijenjeno da je opasnost štrajkova velika, a udruženje poslodavaca “Gezamtmetal” je predočilo da bi “socijalni sukob nanio još mnogo veću štetu”.
Vlada u Budimpešti je već iz budžeta izdvojila zamašne sume da spriječi inflaciju koja je premašila 20 odsto godišnje, a veliki lanci marketa su ostvarili super zarade, poput Lidla čiji je dodatni profit iznosio 17 odsto.
Mađarski ministar ekonomije Marton Nadji je izjavio da je cilj takođe da se “poveća udio domaćeg vlasništva u grani građevinskog materijala i prodaje hrane”, a vlada je već povukla poteze da se pod veću domaću kontrolu vrate ključne grane bankarstva, građevine i energije.
Evropska centralna banka je saopštila da inflacija i posebno skok cijena hrane i energije pogađa mnogo teže najsiromašnije, a mnogo manje one imućnije slojeve u zemljama Evropske unije, dok skok cijena, od preko 20 odsto, najviše brine građane baltičkih zemalja i Italije.
Francuska je najmanje pogođena inflacijom, koja je oko šest odsto godišnje, ali je to i posljedica mjera i subvencija vlade prije svega za smanjenje cijena struje i gasa, davanja čekova za hranu siromašnim porodicama, kao i povećanje minimalne plate za osam odsto.
Ali zato 88 odsto Slovaka smatra da su potpuno prepušteni haranju visokih cijena hrane i energije, a prognoze govore da će cijene rasti i u idućoj godini.
U najtežoj situaciji su ipak Grci i Mađari, ali su vlade obje zemlje upravo preduzele mjere da se preduprijedi dodatni pad životnog standarda stanovništva, a potrošači u Španiji su očajni jer je cijena šećera porasla za 43 odsto, brašna 38 odsto, povrća 26 odsto, jaja 25 odsto, ulja 24 odsto, žitarica 22 odsto, krompira 19 odsto i piletine 18 odsto, a jedino su minimalne plate povećane.
Ono što brine sve građane u EU jeste prognoza Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda da će privreda evropske dvadesetsedmorice doživjeti pad, a inflacija neće stati, dok se uopšte ne vidi ni kako će dalje da se razvija ratna situacija u Ukrajini. Agencije
