BANJALUKA, Do najavljenog prelaska Domova zdravlja u Srpskoj na trezor, ostalo je oko mjesec i po dana, a većini lokalnih zajednica taj plan nimalo se ne dopada.
Među najvećim bundžijama je banjalučki gradonačelnik koji tvrdi da je ministrima zdravlja i finansija jasno rekao šta misli o takvom modelu funkcionisanja primarne zdravstvene zaštite.
“Mi smo jasno stavili do znanja da bez jasne pripreme definisanja ranijih dugova, sistema organizacije i nadležnosti bilo bi potpuno ishitreno, već u martu lokalnim zajednicama prebaciti svo nasljeđe, dugove i probleme zdravstvenog sistema”, ističe Igor Radojičić.
Ministar zdravlja, Dragan Bogdanić, odgovara da Vladi nije cilj da dodatno optereti lokalne zajednice, već da uvede više odgovornosti u poslovanju domova zdravlja, što, prije svega, podrazumijeva bolju kontrolu novca.
Kaže i da će Vlada, prije uvođenja domova zdravlja u trezor, naći rješenje za izmirenje njihovih dugovanja, ali ne spori da će se na udaru naći i višak zaposlenih.
“Zdravstvo se za sad finansira iz samodoprinosa, nemamo ni jednog drugog izvora što sada otežava naše funkcionisanje. Ovo bi bila samo bolja kontrola između Fonda koji prikuplja sredstva od doprinosa i krajenjeg potrošača, domova zdravlja. Samo da imamo potpunu kontrolu gdje ta sredstva završe”, kaže Bogdanić.
Ni načelniku Kotor Varoša, Zdenku Sakanu nije jasno šta ga čeka od marta. Svjestan je jedino da njihov dom zdravlja, u odnosu na gubitaše, ima bolju startnu poziciju.
“Sreća je što Dom zdravlja kod nas nije gubitaš, nema zaduženja pa u tom smislu eventualno vraćanja nekih obaveza kredita, tužbi neće imati to opterećenje mislim da ćemo to lakše usvojiti nego druge opštine koje imaju taj problem”, kaže Sakan.
Radna grupa koju čine predstavnici ministarstava zdravlja i finansija, Fonda zdravstvenog osiguranja i lokalnih samouprava, već je, kažu, sastavila operativni plan prelaska na trezor.
“Donijeti novu naredbu o uplati javnih prihoda, mapirati kontni plan, obzirom da mi vodimo kontne knjige po planu za preduzeća i zadruge, sad bismo trebali voditi poslovne knjige po kontnom okviru za budžete”, kaže Bosiljka Lazić, iz Doma zdravlja Banjaluka.
Ranije je ministar finansija Zoran Tegeltija rekao da broj zaposlenih po domovima zdravlja mora odgovarati broju stanovnika i veličini lokalne zajednice. Uvjeravao je da to ne znači da će neke lokalne sredine ostati bez primarne zdravstvene zaštite. ATV
