UŽICE, Poslije gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića, koji je Srbiji ponudio da od lokalnih vlasti preuzme upravljanje aerodromom Lađevci, juče se sa istom idejom javio i njegov kolega iz Užica, Tihomir Petković.
On je pozvao Aleksandra Vučića, šefa države, Vladu Srbije i premijerku Anu Brnabić da razmotre mogućnost da država preuzme aerodrom Ponikve, jer Užice „nema ni para ni kadrova za upravljanje tim aerodromom“.
Stanje u kome se nalaze Lađevci i Ponikve, još nisu ni blizu spremni za puštanje u saobraćaj, bitno se razlikuje od niškog aerodroma koji je ponio epitet najbrže razvijane vazdušne luke u Evropi, jer ga je grad u kratkom periodu od nekoliko hiljada doveo do prometa od preko 300.000 putnika. Očigledno ideja sračunata na politički više nego na ekonomski efekat brzo je prihvaćena.
– Za nekoliko meseci uz pomoć države aerodrom „Morava“, kod Kraljeva postaće civilno vojni, a osim putničkog građani tog dela Srbije moći će da računaju i na vazdušni kargo saobraćaj. Svim aerodromima u Srbiji je potrebna pomoć države kako bi mogli da se razvijaju i da se u njih investira. Drago mi je što su građani Kraljeva i Čačka uvideli značaj aerodroma ali mi je žao i što u Nišu razmišljaju potpuno drugačije – izjavila je juče u Valjevu Zorana Mihajlović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i pridružila se time desetogodišnjim uveravanjima vlasti da će aerodrom Lađevci biti otvoren za civilni saobraćaj.
Na iznenadnoj konferenciji za novinare, gradonačelnik Užica unaprijed se zahvalio „Vladi Srbije, a prije svega Vučiću, što je za nekoliko godina uložila nekoliko miliona evra u infrastrukturne radove na užičkom aerodromu“. Dodao je kako je prije nekoliko godina, kao opozicionar, bio najveći kritičar odluke tadašnjeg predsjednika Srbije Borisa Tadića i tadašnjeg ministra dobrane Dragana Šutanovca, kojom je država prenjela Gradu Užicu vlasništvo nad aerodromom Ponikve.
– Tada je prebačen „vruć krompir“ Užicu. Mi nemamo ni kadrovske, ni finansijske potencijale da razvijamo aerodrom u obimu koji je neophodan – saopštio je Petković i dodao da se protivi i ideji po kojoj bi se, umjesto sadašnjeg užičkog javnog preduzeća koje upravlja tom vazdušnom lukom, osnovalo regionalno javno preduzeće.
Dodavši da se za plate zaposlenih i održavanje aerodroma Ponikve, za koji je rekao da „praktično ne funkcioniše i da ima svega nekoliko letova malih aviona“, iz užičkog budžeta godišnje izdvaja 200.000 do 300.000 evra, on je istakao da bi taj aerodrom morao da ima strategiju razvoja, ali da Grad Užice ne može o tome da odlučuje bez učešća Vlade Srbije.
– Duboko verujemo ovoj Vladi i predsedniku Vučiću, jer su oni jedini koji mogu da stave u punu funkciju Ponikve i to su dokazali na primeru Aerodroma „Nikola Tesla“, koji se najbrže razvija od svih aerodroma u ovom delu Evrope – ocijenio je Petković i dodao da je „svim građanima Srbije jasno da je potrebno da se Vlada uključi u upravljanje svim aerodromima u zemlji“.
Rekavši da „Užičane ne zanima šta se dešava u Nišu i da građanima Niša želi sve najbolje“, on je zamolio „Vladu i predsednika Vučića da deo novca od ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma izdvoje za završetak radova na Ponikvama“.
– Mi nemamo problem sa ograničenjem broja putnika, jer 500.000 godišnje, koliko je ograničenje za Ponikve u okviru ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, za je nas samo san – poručio je Petković i komentarišući istovetan zahtjev kraljevačkog gradonačelnika, zaključio da je „sada pravi momenat da se takve molbe upute Vladi“.
– Pretpostavljam da smo svi osetili da je pravi momenat za to, jer dolazi novac od ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, a Vlada Srbije razmišlja o preuzimanju svih aerodroma u Srbiji – kazao je Petković, zahvalivši se Vladi, posebno Vučiću, što je prije dvije godine uložila više od 500.000 evra za pristanišnu zgradu tom aerodromu.
Ali, Ponikve, kao ni Lađevci, nisu spremni da uđu na tržište avio usluga, pa iako se gotovo desetak godina o tome kuju planovi, oni nisu odmakli dalje od političkog nivoa.
Prva zvanična ideja da se vojnom objektu u Lađevcima pridruži i civilni saobraćaj javila se 2009. kao inicijativa četiri okolna grada i sedam opština ka kojima gravitira oko dva miliona stanovnika. Stručnjaci su je u startu proglasili političkom. Ipak, 2010. bilo je objavljeno da je izrada studije opravdanosti razvoja civilnog avio saobraćaja povjerena beogradskom preduzeću „Mašinoprojekt kopring“.
Početkom maja 2012, nekoliko dana pred izbore, u medijima su osvanuli naslovi tipa „Aerodrom Morava samo čeka avione“. Tvrdilo se da je, nakon ulaganja od 15 miliona evra, „spreman za prijem prvih putničkih letelica“ uz preciziranje da će u početku „sletati manji avioni, dok je za veće potrebno proširenje piste i ugradnja signalizacije“. Procjene su bile i da bi već tog ljeta „prvi putnici mogli da se u svijet otisnu iz srca Srbije“. Očekivalo se da „avioni tipa ATR polete već za nekoliko meseci, dok će sljetanje većih putničkih letejlica biti moguće tek poslje druge faze radova, koje će finansirati Turska“. Slične „vijesti“ javljale su se gotovo svake godine, a najčešće pred neke pretpostavljene ili zakazane izbore.
Tako se otvaranje linija ka Frankfurtu i Istanbulu sa Lađevaca pominje i tri godine kasnije, u aprilu 2015. „Aerodrom u Lađevcima bi uskoro mogao da počne sa radom“ najavljeno je pred Uskrs te godine kao i da će komisija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo odmah nakon praznika da započne proceduru izdavanja dozvola. To se još nije dogodilo.
I dva mjeseca pred izbore 2016. pričalo se o lou kost letovima sa kraljevačkog aerodroma, i to po cijeni od 30 evra, a sada se među linijama koje bi mogle biti otvorene navodio Cirih, Beč i Minhen, dok bi kasnije, ali svakako u leto te godine, avioni neke od jeftinih kompanija, nije se još znalo koje, letjeli i u pravcu Atine, Soluna, Istanbula i Tivta. Cijele te godine spekulisalo se o tome koji bi lou koster mogao da dođe, ko kakve uslove nudi, koje bi cjene prevoza mogle da budu atraktivne … sve dok tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević nije raspršio nade stanovnika tog djela Srbije. Kako se i on pitao, jer bi Vojska morala da prilagodi dio svoje infrastrukture potrebama civilnog saobraćaja, objasnio je da ta procedura ne samo što je tehnički komplikovana, nego i prilično košta a da novac za nju nije obezbjeđen. Danas