BEOGRAD, Na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” stupio je na snagu ljetnji red letenja koji će trajati do 24. oktobra.
Destinacije ka kojima je u redovnom avio-saobraćaju iz Beograda tokom ljetnje sezone predviđen najveći broj letova biće Tivat, Podgorica, Beč, Moskva, Cirih, Frankfurt, Istanbul, Atina, Abu Dabi, Ljubljana, Pariz, Skoplje, Solun, i Zagreb, navodi se u saopštenju aerodroma, prenosi Tanjug.
Novitet u odnosu na prošlogodišnji ljetnji red letenja je da će avio-kompanija “Er Srbija” nastaviti svakodnevne letove ka Zagrebu, koji su uspostavljeni u decembru prošle godine.
Tokom ljtnje sezone predviđeno je da u redovnom avio-saobraćaju 25 avio-kompanija prevozi putnike na direktnim letovima ka 60 destinacija u Evropi, Bliskom Istoku i Severnoj Africi, uz veliki izbor mogućnosti prilikom nastavka putovanja.
“Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd spremno dočekuje predstojeću ljetnju sezonu. Izvanredan rast obima avio-saobraćaja koji ima konstantnu uzlaznu putanju pokazuje potrebu za razvojem beogradske vazdušne luke“, navodi se u saopštenju.
Kako je objašnjeno u prvoj fazi temeljne adaptacije Terminala 1 već do leta biće otvoren nov granični prelaz sa zasebnom carinskom i pasoškom kontrolom, čime će biti rasterećen sadašnji prelaz u Terminalu 2.
Predviđeno je i da u toj zoni bude više sadržaja za putnike.
Dinamika radova planirana je tako da se ne remeti redovnost saobraćaja, poručuju iz Aerodroma.
U saopštenju se podsjeća da je prošle godine usluge aerodroma “Nikola Tesla” Beograd koristilo više od 4,6 miliona putnika, što je, kako se ističe, istorijski rekord.
“Beogradski aerodrom i dalje nastavlja sa izuzetnim porastom obima saobraćaja i obara sve rekorde. Tako je u prva dva mjeseca 2015. opsluženo oko 70.000 putnika ili 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Trend rasta avio-saobraćaja u Evropi je između četiri i pet odsto, što aerodrom “Nikola Tesla” Beograd već godinama nadmašuje”, navodi se u saopštenju.
U 2015. godini, kako se dodaje, očekuje se veći trend rasta broja putnika i obima saobraćaja od evropskog prosjeka.
