BEOGRAD, Građani Srbije, koji nisu više u stanje da otplaćuju uzete kredite, ne mogu da proglase lični bankrot, jer za to ne postoji zakon.
O propisu koji bi to regulisao zasada nema ni nagovještaja, jer kako kažu nadležni, broj neotplaćenih zajmova stanovništva nije alarmantan i na nivou je oko deset odsto, odnosno oko 130.000 građana nije u stanju da vrati kredite jer su ostali bez posla ili ne primaju plate.
Njih svakodnevno banke zovu, šalju opomene ili aktiviraju hipoteke, ako su uzeli stambene pozajmice. Zasada je oko 500 porodica ostalo bez krova nad glavom ili strepi da će ga izgubiti. Takođe, oko 255.000 građana je stalno u minusu po tekućem računu. Taj dug, zajedno sa dugom po karticama, prelazi 600 miliona evra. Zasada, građani ukupno duguju oko 5,5 milijardi evra za razne kredite, a najviše za stambene i gotivinske zajmove. Zbog sve lošijeg standarda, sve ih teže otplaćuju.
– U Srbiji nema razloga da se donese zakon o ličnom bankrotu, kako što je to učinjeno u Hrvatskoj, jer je nivo nenaplativih kredita veliki u privredi, a nije toliko zabrinjavajući kod građana – smatra Đorđe Jeftić, direktor Uprave za nadzor finansijskih institucija. – Može se reći da stanovništvo uredno otplaćuje obaveze, dok je nivo nenaplativih zajmova privrede veliki.
Šta u praksi znači lični bankrot?
Građanin koji proglasi lični bankrot dobija „staratelja“ koji raspolaže njegovim primanjima i imovinom. Supervizor mu praktično daje džeparac, ali samo toliko da može da preživi, a ostale prihode dužnika usmjerava u otplatu duga. Nije cilj da se sve zapleni odjednom, već da se uzima malo od plate, a malo da se prodaje pokretna imovina.
Hrvatske vlasti su ovakvu mjeru pravdale time da se „kroz lični bankrot traži način da se dugovi postupno vrate i da dužniku bude lakše“, ali bankari u Srbiji upozoravaju da je takva mjera vrlo neprijatna.
– Ove situacije ljudi naivno zamišljaju, pa misle sad će da se oslobode dugova, a to nije tačno – smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. – Dugovi ostaju. Osoba koja bankrotira ni cipele ne može da kupi dok ne pita supervizora za dozvolu, a kamoli da ode na godišnji odmor. Za takvim zakonom poseglo se u Hrvatskoj jer je njihov dug alarmantan – 4.000 i 5.000 evra po stanovniku. Mi smo još daleko od toga, jer je kod nas dug po stanovniku za kredite 740 evra, a ako se uračunaju i čekovi, kartice i lizing – 830 evra.
Inflacija do četiri procenta
– Niska prošlogodišnja baza uticaće na postepeni porast inflacije i u toku ove godine trebalo bi da iznosi četiri odsto, što je u skladu sa inflatornim ciljem NBS – rekao je Branko Hinić, generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku, na predstavljanju Izvještaja o inflaciji za februar. – Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se prije svega na kretanje cijena poljoprivrednih primarnih proizvoda i kretanja cijena u međunarodnom okruženje, a u određenoj mjeri i na domaća fiskalna kretanja.
Milijardu evra investicija
Prema projekcijama Narodne banke Srbije, u 2014. godini biće zabilježen rast direktnih stranih investicija u Srbiju i njihov ukupan iznos trebalo bi da dostigne milijardu evra. Kako je rekao Veselin Pješčić, viceguverner centralne banke, očekuje se da 45 odsto priliva investicija ode u energetski sektor. Slijede trgovina i prerađivačka industrija. Direktne strane investicije u prošloj godini su iznosile 750 miliona evra.
Brojke
* 5,5 milijardi evra su zaduženi građani Srbije
* 500 stanova otišlo na doboš zbog hipoteke
* 255.000 tekućih računa je u dozvoljenom minusu
Novosti
