SARAJEVO, BiH će u prvoj fazi obnove od majskih poplava na raspolaganju imati 25 odsto više sredstava nego što je zahtijevala i očekivala, a Srbija za 20 odsto više sredstava, rekao je danas u Sarajevu ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdžija.
Lagumdžija je istakao da je BiH na međunarodnu donatorsku konferenciju u Briselu za pomoć poplavljenim područjima u BiH i Srbiji krenula sa očekivanjima da bi na njoj moglo da bude obezbijeđeno oko 1,3 milijarde KM, a došlo se do cifre od 1,62 milijarde KM.
“Konferencija je okončana iznosom koji je iznad očekivanja. Sada svi moramo da pokažemo odgovornost i shvatimo da je ovo samo početak jednog procesa, jer nam slijedi kratkoročna i dugoročna obnova zemlje. Ogroman put je pređen, puno toga je urađeno, ali još više ima toga pred nama što treba uraditi”, naglasio je Lagumdžija na konferenciji za novinare na Sarajevskom aerodromu, po povratku sa međunarodne donatorske konferencije u Briselu.
Lagumdžija je istakao da je na konferenciji u Briselu usvojeno sedam zaključaka, od kojih prvi govori o transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti.
“Bitna je transparentnost, jer će omogućiti da se vrati vjera u institucije BiH i da pokažemo odgovornost prema ljudima. Pokušaćemo da uključimo što veći broj nevladinih organizacija koje se bave monitoringom i nadzorom nad transparentnošću”, rekao je Lagumdžija.
On je naveo da drugi zaključak govori o socijalnoj dimenziji, a treći se odnosi na finansiranje privatnog sektora, jer je u tom sektoru u BiH mnogo veći iznos šteta nego u Srbiji, od stanovanja do poljoprivrednih gazdinstava i malih i srednjih preduzeća.
“Četvrti zaključak odnosi se na to da se mora voditi računa o energetskim i politikama zaštite životne sredine. Peti zaključak odnosi se na poziv Evropske komisije BiH da se priključi mehanizmu civilne zaštite EU, što je na neki način ulazak u evropske strukture preko reda”, naveo je Lagumdžija.
Prema njegovim riječima, šesti zaključak odnosi se na regionalno uređivanje riječnih slivova i već postoje dogovori sa Srbijom, Hrvatskom i Evropskom komisijom o uređivanju slivova Save i Dunava.
“Sedmi zaključak je realizacija prevencije od poplava i upravljanje rizicima od poplava, jer jedan evro uložen u prevenciju vraća se sa četiri-sedam evra u periodu od pet do 10 godina”, naglasio je Lagumdžija.
On je naveo da sredstva obezbijeđena na donatorskoj konferenciji ne idu na jedan račun, nego će biti prebacivana na račune onoga ko realizuje odgovarajuće projekte.
“Neka će ići entitetskim vladama, neka će biti doznačavana lokalnim zajednicama, neka onima koji realizuju, a neka međunarodnim institucijama koje su realizatori projekata. Dobar dio sredstava biće korišten posredstvom UN organizacija, dio preko USAID-a i Evropske komisije”, pojasnio je Lagumdžija.
Kada je riječ o strukturi sredstava, Lagumdžija je istakao da su dio grantovi, a znatan dio povoljni kreditni aranžmani sa grejs periodom od 10 godina, rokom otplate od 20 godina i kamatom od jedan odsto.
“Evropska investiciona banka, Centralna evropske banka i EBRD su, osim Svjetske banke i MMF, institucije koje su spremne da pomognu u obnovi poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća, infrastrukture, transporta i energetskog sektora. Dobar dio grantova odnosi se na obrazovanje, zdravstvo i stanovanje”, naglasio je Lagumdžija.
Prema njegovom mišljenju, jedini fer način raspodjele sredstava je prema šteti i potrebama koje su definisane. “Neka sredstva su već na raspolaganju. Sredstva Evropske komisije su praktično raspoloživa već sutra”, naglasio je Lagumdžija.
Predsjednik Vlade Federacije Bih Nermin Nikšić rekao je da je donatorska konferencija prva faza, prvi korak i da predstoji teža faza realizacije.
“Za regionalne projekte planirano je 41,4 miliona evra. Projekat za nasip za rijeku Savu koji bi obezbijedio od svih narednih eventualnih poplava vrijedi 23 miliona KM. To bi trebalo da bude jedan od ključnih prioriteta kad je riječ o regionalnoj saradnji”, istakao je Nikšić.
On je poručio da vlasti neće dozvoliti da neko iskoristi nastalu situaciju nakon poplava za enormno povećanje cijena građevinskog materijala. Srna