BEOGRAD, Srbija nema strategiju izlaska iz ekonomske krize, kaže profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i bivši potpredsjednik Vlade Srbije Miroljub Labus.
On kaže da bi pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom trebalo da podstaknu Vladu Srbije da razmišlja dugoročnije, makar za period od naredne dvije godine. Labus je objasnio da se pregovori sa MMF odnose na pokrivanje spoljne nelikvidnosti države i predvidio da Srbija od te finansijske institucije može očekivati tri milijarde evra pozajmice za naredne dve godine.
“Međutim, ostaje pitanje recesije”, kazao je Labus i dodao da će u pregovorima sa MMF “srpska strana morati da kaže šta će da uradi u privredi kako bi mogla, nakon dvije godine, da vraća dugove”.
Labus je napomenuo da Srbiji treba novac za pokrivanje deficita od šest odsto, što je oko 180 milijardi dinara i upozorio da “mi nemamo načina da nađemo te pare”.
“Zato je osnovno pitanje kako doći do tri odsto budžetskog deficita i kako se prilagoditi na neku nižu sumu”, rekao je Labus i dodao da i MMF procenjuje da Srbija može da pokrije tri odsto budžetskog deficita, što bi značilo da treba uštedeti oko 90 do 100 milijardi dinara.
On je kazao da je Srbija u težoj situaciji nego razvijene zemlje Zapada, pošto ne može da koristi iste mehanizme kao i razvijeni. Svuda u svijetu se mnogo troši i Amerika i EU štampaju pare, ali “kod njih postoji deflacija, padaju cijene i to što štampaju pare neće uticati na porast cijena”.
“Kod nas svakog dana cijene rastu i ako bismo ušli u štampanje para, cijene bi eksplodirale i bili bismo u haosu. Verujem da to Vlada neće dozvoliti”, rekao je Labus.
Labus kaže i da stabilan kurs prvenstveno svega zavisi od privrede, a ne od države. “Država može veštački da drži kurs godinu dana i da potroši rezerve i posle toga objavi bankrotstvo. Ne može kurs veštački da se stabilizuje. Možemo godinu dana da se zadužujemo, ali sa jasnim planom kako ćemo posle toga da vraćamo dugove”, rekao je Labus.
On, takođe, smatra da Vlada Srbije mora aktivno da radi na promeni strukture srpske privrede koja se do sada relativno uspješno razvijala na domaćem tržištu i na tržištu usluga. “Ali sad se postavilo pitanje platnog deficita. Ne možemo da izvozimo trgovinu, usluge, nekretnine, finansijske usluge, građevinske usluge. Time ne možemo da pokrijemo platni deficit”, rekao je Labus.
Prema njegovoj ocijeni, “u budućem razvoju moramo da mjenjamo tu strukturu, da razvijamo ono što možemo da plasiramo na tržište CEFTA, EU, Rusije”. Hrana jeste najvažnija srpska roba, ali to nije dovoljno, jer od nje može da se ubere tek oko milijardu evra, zaključio je Labus.B92