BEOGRAD, Postoje dve teorije: prva, zaverenička, po kojoj su veliki igrači srpskih finansija i biznisa posedovali insajderske informacije o kretanju kursa i za 16 dana zaradili bogatstvo i druga po kojoj je upravljanje kursom nemoguće iz jednog centra moći. Oni koji su imali finansijskih mogućnosti, zatim hrabrosti, informacija i kockarskog duha, da na milost i nemilost deviznog tržišta ostave milion evra, kraj prošlog meseca mogli su da dočekaju sa 6,08 miliona dinara više u džepu. Po jučerašnjem prodajnom kursu NBS, koji je iznosio 79,77 dinara za evro, takav srećnik je bio „dobar” za 76.220 evra. Naravno, ostaće otvoreno pitanje da li je reč o sreći ili poverljivim informacijama o dnevnim oscilacijama kursa.
Naime, kako je pokazala naša računica, 13. novembra, po prodajnom kursu Narodne banke Srbije, milion evra koštao je 77.830.000 dinara, dok je samo 16 dana kasnije ista suma mogla, po kupovnom kursu centralne banke, da se proda za 83.910.000 dinara.
Zarade nisu zanemarljive ni na mnogo manjim ciframa. Tako su oni sirotani koji su želeli da se igraju, i u ovaj rizični posao ušli sa 1.000 evra, mogli da zarade nešto više od šest hiljada dinara. Odvažniji „igrači” koji su sredinom novembra kupili 10.000 evra ućarili su bezmalo 81.000 dinara, dok su oni ozbiljniji na ulogu od 100.000 evra profitirali za 608.000 dinara.
Prilikom kalkulacije koristili smo prodajni kurs Narodne banke Srbije koji je 13. novembra iznosio 77,83 dinara, i verovatno bio najniži u proteklih mesec dana, i kupovni kurs pretposlednjeg dana prošlog meseca od 83,91 dinar. Pri tom, od zarada nismo oduzeli provizije menjača koje se kreću do tri procenta.
U celu priču oko „podivljalog” kursa bile su uključene špekulativne transakcije. Drugim rečima, sve liči na igru kursom koja je izvedena zato da bi neko na kursnim razlikama zaradio pare. Da li kod nas može da se zarađuje praćenjem kurseva stranih valuta i njihovom trgovinom?
Ako je igranja sa kursom uopšte bilo, u to su mogle da „upletu prste” jedino velike banke, smatraju neki finansijski znalci. Ipak, ovakva sumnja se teško može dokazati. Trebalo bi precizno utvrditi da neke banke nisu htele da kupuju devize, iako su im bile potrebne, računajući da će zaraditi na padu kursa. Kada je kurs dovoljno pao, počele su grozničavo da kupuju, računajući na zaradu i to je odmah podiglo kurs. Takva igra je moguća, a ako je postojala onda je neko zaista profitirao. Ipak, protivnici teorija kursne zavere u domenu finansija ne veruju da su se mogle ostvariti neke basnoslovne zarade.
Jer, ukupan obim trgovine upravo u nedelji koju je obeležio nagli rast kursa dinara, od 26. do 30. novembra, na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 490,6 miliona evra (prosečno dnevno 98,1 milion evra) i bio manji za 336,4 miliona evra od realizovanog u prethodnoj sedmici. Tog 26. novembra srednji kurs evra iznosio je 81,26 dinara. Sutradan je počelo jačanje evra koji 30. novembra dostiže 84,47 dinara. Sve ostalo je za NBS, kako kažu, normalna oscilacija.
Oko igara sa kursom jedino se tačno zna da su mnoge od 2.090 menjačnica, koliko ih je u zemlji, kad je postao dovoljno „nizak” odbijale da prodaju devize građanima. Taj pokušaj menjača da zarade stvorio je malu paniku na tržištu. Oglasila se saopštenjem i Narodna banka i kurs je posle toga počeo da raste. Neki menjači, po svemu sudeći, jesu zaradili pare tokom tri nedelje.
Ipak, logika je jedno, a stvarni tržišni odnosi drugo. Da li postoji formula po kojoj bi se utvrdilo buduće kretanje kursa? Ljudi su skloni da u to veruju, pa su se tako širile priče da je jedan menjač u poverenju rekao prijatelju koliko će evro vredeti već za mesec dana. Priče su veoma slične, ponavljaju se godinama. Samo se menjaju cifre. A pošto su te cifre obično šokantne, najčešće se pokažu potpuno pogrešnim.
Iako se čini da menjači, zbog posla kojim se bave, znaju dobro da procene kako će se kretati kurs, postoji mala mogućnost da su njima dostupne poverljive informacije, koje ostaju tajna za ostale smrtnike. Bankari su nešto upućeniji, ali čak i oni dugoročnije kretanje kursa ne mogu da predvide. Najupućeniji su iz Narodne banke, ali se cela njihova priča završava na tome – kakvi se potezi mogu vući u skladu sa monetarnom politikom. A to, zapravo, nije nikakva tajna. Izvor: Politika
Preuzimanje dijelova teksta ili teksta u cjelini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.capital.ba