BEOGRAD, Dinar za dan ojača dva odsto, a zatim padne za procenat. Tako već mjesecima izgleda devizno tržište. Privrednici u Srbiji, za „Novosti“, kažu da im upravo ta nepredvidivost kretanja valuta stvara najviše glavobolje. Jer, ne znaju koliko će ih koštati nabavka repromaterijala ili plaćanje rate kredita, ali ni koliko dobijaju od prodate robe.
Toplica Spasojević, predsjednik „ITM grupe“, smatra da Srbija kao i svaka druga zemlja treba da ima stabilan i predvidiv kurs, kako bi poslovni ljudi mogli da prave realne kalkulacije.
– Sa ovakvim oscilacijama mimo svake logike, kurs izgleda služi nekim drugim ciljevima, prije svega za odbranu od inflacije i pada kupovne moći stanovništva – kaže Spasojević. – A, bez predvidivosti kursa nema izlaska iz krize, osuđeni smo na tavorenje i gubitak radnih mjesta. Zato je to uslov svih uslova. Pitanje je zašto mnogo slabije ekonomski razvijene zemlje od nas, poput Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, pa čak i Bugarske, imaju stabilan kurs.
Poslovanje kompanije „Samson“ kao uvoznika i distributera tehničke robe trpi, kako u veleprodajnom tako i u maloprodajnom sektoru, i zbog velikog uticaja kretanja kursa, osim ostalih uticaja.
– Većina uvoznika u cilju zadržavanja konkurentnih pozicija na tržištu bila je prinuđena da kursne razlike finansira iz sopstvenih izvora – kaže Ognjen Martinović, izvršni menadžer „Samsona“.
U trgovini tehničkom robom postoji konstantan trend snižavanja cijena najviše usljed pada kupovne moći stanovništva i konkurencije.
– Sve prognoze centralne banke bile su daleko od realnosti, tako da smo bili u situaciji da se oslanjamo isključivo na sopstvene projekcije, što je za jednog uvoznika naše veličine prilično nezahvalan posao – dodaje Martinović.
Privrednici, posebno oni koji su pretežno orijentisani na izvoz, prema riječima Radosava Komadinića, direktora fabrike sladoleda „Ajskrim fektori“, žele takođe stabilan kurs dinara.
– Ali to je sada nemoguće zbog velike prezaduženosti, što države što preduzeća – kaže Radosav Komadinić. – Naša firma se bavi proizvodnom djelatnošću, gdje su cijene sirovina vezane za kurs evra, a mi proizvode prodajemo za dinare na domaćem tržištu.
Prošle godine, dodaje Komadinić, imali su gubitak na kursnim razlikama od 170.000 evra, jer su kreditno zaduženi u evrima, a nisu korigovali cijene zbog pada kupovne moći na domaćem tržištu. Zbog toga predlaže da dinar zamjenimo evrom, kao što je uradila Crna Gora. Novosti
Kurs gomila gubitke
