BEOGRAD, To što je domaća privreda statistički izašla iz recesije neće poboljšati standard građana, i to najmanje naredne dvije godine, smatraju stručnjaci.
Za ponovno zapošljavanje armije ljudi koji su ostali bez posla tokom krize trebaće, nažalost, i više vremena.
Formalni izlazak iz krize u ponedeljak je objavio premijer Mirko Cvetković rekavši da će istinske efekte građani osetiti tek kada se poveća zaposlenost, a privredni rast bude veći. Pitali smo stručnjake za ocjenu kada će se to desiti.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, objašnjava da se imovinsko i socijalno stanje obično pogoršava još jedno vrijeme pošto proizvodnja počne da se oporavlja.
“Kako nije izvesno da je počeo oporavak, biće i dalje teško naći posao i obezbediti neki prihod. Nije realno očekivati da će većina ljudi osetiti da se njihov rad više vrednuje i da mogu da traže povećanje plata još otprilike dve godine, a i to samo ako se znatno ubrza rast proizvodnje”, kaže Gligorov.
Prema trenutnim planovima, za dvije godine bi i proizvodnja trebalo da se vrati na nivo prije krize. “Povratak na nivo zaposlenosti i dohodaka iz te godine potrajaće duže, još nekoliko godina svakako. Zato što će mnogi morati da promene radno mesto i moraće da prihvate niže plate”, poručuje Gligorov.
On dodaje da je i tako spor oporavak pod znakom pitanja i zavisi od toga da li će biti socijalnih sukoba i političkih promjena. “Do socijalnih sukoba obično dolazi kada najgore prođe, a poboljšanje nikako da se dočeka. To bi, dakle, trebalo očekivati za godinu dana, pa sve do sledećih izbora. A na njima su moguće značajnije političke promene”, objašnjava on.
Gligorov očekuje produbljivanje regionalnih razlika i smatra da će ljudi koji žive u siromašnim opštinama morati da donesu odluku da li da se isele ako ikako mogu. “Od države ne bi trebalo očekivati previše jer će ona morati da štedi, a i porezi će se uskladiti sa potrebama preduzetnika, koji se suočavaju sa značajnim gubicima”, kaže Gligorov.
Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta, na pitanje kada će se ponovo zaposliti armija od 200.000 ljudi koji su bez posla ostali sam od aprila 2008. godine do oktobra prošle godine, kaže da će “siguran znak izlaska iz krize za sve građane biti onda kada im se znatno povećaju plate”.
“To se neće desiti dok privredni rast ne bude pet odsto, što bi se moglo dogoditi 2013. godine, i to ako obnova u svetu bude brža. Za zapošljavanje ljudi koji su ostali bez posla, trebaće, međutim, više vremena jer je neophodna potpuna promena industrijalizacije zemlje”, kaže Živković.
On dodaje da je pouzdan znak izlaska iz krize i povećanje prometa u maloprodaji, što ne treba očekivati dok se ljudima ne povećaju plate.
Svjetliju budućnost, bar ne uskoro, ne prognozira ni Nebojša Savić, profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Zabrinut je zbog nove i neočekivane krize u Evropi. “Sada je to kriza cele Evrope i evrozone i niko ne može da kaže kako će se preliti i kada na Srbiju. Neke efekte ćemo osetiti sigurno, ali je problem što se do pre nekoliko meseci na to uopšte nije računalo”, objašnjava Savić. Blic