BRISEL, Evro se našao u nezavidnom položaju i mogao bi tako da ostane godinama. Ekonomska i finansijska kriza su uvećali budžetske deficite u Grčkoj, Irskoj i nekoliko drugih zemalja – otkrivajući jedno od najranjivijih mjesta u deset godina starom evropskom eksperimentisanju s međunarodnom valutom.
Malo ko misli da bi valutna zona 16 država mogla da se razbije, ali će održavanje zajedništva kroz tekuću dužničku krizu značiti bolne, nepopularne mjere, kao što su smanjenja budžetskih izdataka i veći porezi.
Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u srijedu da je “evro u veoma teškoj fazi”, a analitičari kažu da zajedničkom novcu predstoje mršave godine i da evropske vođe tu malo šta mogu da urade.
Žan-Klod Triše, šef Evropske centralne banke (ECB), dobio je nekoliko pitanja na konferenciji za štampu prošle sedmice o mogućem slomu evra. Pitanja je bez oklijevanja odbacio rekavši da “ne komentariše apsurdna nagađanja”.
Problem evra glasi: Evrozona ima jedan novac i jednu centralnu banku, frankfurtsku ECB, ali ima 16 vlada.
Prije evra, vlade su same odlučivale koliko će i kako da troše. Međutim, pošto velike budžetske rupe mogu da ugroze novac, evro članovi su se složili da manjak u obračunu državnih prihoda i rashoda mora da bude ispod tri odsto godišnjeg ekonomskog učinka svake zemlje članice evrozone.
Zato je procena da će Grčka imati deficit za 2009. godinu od majmanje 12,5 procenata, a Irska 11,7, izazvala potrese. Obje zemlje su objavile da će smanjiti troškove i povećati poreze.
Na vidiku su nove nevolje zato što su evro države veoma različito pogođene krizom. Tako je stopa nezaposlenosti u Španiji dostigla 19,4 odsto, daleko ispred 3,9 odsto u Holandiji.
Biće veliki izazov za Evropsku centralnu banku da nađe jednu kamatnu stopu kojom bi stimulisala ekonomski rast i istovremeno sprečila inflaciju kad do rasta dođe.
Nevolja je već dovoljno velika i čuju se pitanja da li se vrijedi mučiti. Irski ekonomista Dejvid Makvilijams zalaže se za raskid “braka bez ljubavi” njegove zemlje i evra.
Raskid bi dozvolio Dablinu da odmah devalvira svoju valutu kako bi irski izvoz postao konkurentniji. Devalvacija bi privukla ulaganja u Irsku jer bi plate bile niže.
Ipak, irska vlada postojano ponavlja da neće napustiti evro. Dobila je pohvale od zvaničnika EU zbog velikog kresanja javnih troškova, smanjenja plata državnim činovnicima za 10 procenata i zahtjeva da svaki zaposleni uplati najmanje jedan odsto prošlogodišnje zarade za popunjavanje budžetskog jaza.
Nije ni sve negativno, evro je ipak dobro izdržao prve mjesece krize. Članstvo je poštedjelo Grčku i Irsku od devalvacija koje su teško pogodile Mađarsku, Island i Ukrajinu.
Zapravo, vrijednost evra na kursnim listama je ostala visoka. Ulagači se uredno okreću evru čim dolar posrne. Ruske rezerve u evrima prvi put su prošle godine nadmašile one u dolarima. Ukrajina je čak zatražila od Rusije da joj posljednje račune za tranzit gasa plati evrima a ne dolarima.
Analitačari danas kažu da lijek koji nudi EU – smanjenje državnih troškova – može da pomogne, ali da će cijenu biti teško platiti.
Danska je istaknuta kao primjer, sa sistemom koji dozvoljava momentalna otpuštanja, ali uz velikodušna socijalna davanja nezaposlenima i preusmjeravanja na druge poslove.
Prihvatanje danskog primjera i brisanje nekih pravila sa tržišta rada koja danas čine da je poslodavcima skupo da zapošljavaju i otpuštaju radnike – svakako će izazvati bunu među sindikatima u Španiji, Italiji i Francuskoj.
Ali, to je jedino rješenje u prevazilaženju posljedica krize, kažu analitičari. Biće to bolan proces i trajaće dugo.