BEOGRAD, Uz pomoć države, privreda Srbije dobila je još jednu šansu za oporavak, ali kriterijumi prema kojima se dijele subvencionisani krediti za likvidnost prepušteni su slobodnom izboru bankara.
Iako su namijenjeni prvenstveno privrednicima sa velikim finansijskim problemima, ove kredite banke najčešće odobravaju “zdravim” firma.
Od 1. septembra država subvencioniše kamatnu stopu sa pet odsto, kako za dinarske, tako i za kredite sa valutnom klauzulom. Za dinarski kredit kamata je u visini referentne kamatne stope NBS, koja je trenutno 10,5 odsto, a ako je kredit vezan za evre predviđena je kamatna stopa od 3,5 odsto. Tako za dinarske subvencionisane zajmove banke naplaćuju kamatu od 15,5 odsto, a za evro kredite 8,5 odsto godišnje.
Jedini uslov za dobijanje ovog kredita je da firma u toku korišćenja zajma ne može da otpušta zaposlene. U praksi je sasvim drugačije. Država nije predvidjela kriterijume već je bankama dala slobodu da biraju kojoj firmi će da odobre kredit. S ozbirom na to da najčešće nisu spremne da finansiraju preduzeća koja inače teško otplaćuju već uzete kredite, subvencionisane zajmove dijele mahom solventnim privrednicima.
– Ovi krediti koje subvencioniše država daju se prema simpatijama – kaže vlasnik jednog preduzeća.
– Firme u velikim problemima teško mogu da dobiju kredit, bez obzira koliko svoje dugove mogu da podmire. Bankari samo procjenjuju dug, a kolika su moja potraživanja, koja ne mogu da naplatim, niko ne uzima u obzir.
Prošle godine oko 70 odsto privrede nije imalo bonitet da dobije subvencionisani kredit. Negativan rezultat je imalo 38.000 preduzeća, a 33.000 njih je u blokadi. Većina privrednika smatra da će od subvencionisanih kredita za likvidnost najveću korist imati bankari, jer su im omogućeni plasmani uz garanciju države. S druge strane, ovi zajmovi najvećim dijelom biće iskorišćeni za vraćanje starih kredita, a privrednici strahuju da će kratkoročni krediti za godinu i po dana, kada dođu na naplatu dodatno urušiti bilanse privrede.
Stručnjaci smatraju da država i ovim mjerama više pomaže bankama, nego privredi. U prvoj polovini godine bankarski sektor je imao manji profit nego u istom periodu lani, a plasman kredita stagnira. Novosti