PEKING – Potražnja Kine za naftom mogla bi da dostigne vrhunac do kraja decenije, a sa njenim ekonomskim oporavkom, koji još uvijek traje, pitanje je mogu li globalna tržišta nafte i dalje da se oslanjaju na Kinu, piše CNBC.
„Već 20 godina tržište nafte zavisi od Kine. Ta priča se bliži kraju“, rekao je Fereidun Fešaraki, predsjednik konsultantske kompanije u oblasti energetike Facts Global Energy na nedavnoj konferenciji koja se bavila temama u oblasti energetike.
On je predvidio da će kineska potražnja za naftom dostići vrhunac u narednih tri do pet godina.
„Na globalnim naftnim tržištima, moramo da pogledamo zemlje poput Indije ili drugih rastućih imperija da bismo stvorili otpornost na strani potražnje“, dodao je Fešaraki.
Slično tome, eksperti druge konsultantske kompanije u oblasti energetike Wood Mackenzie očekuju da će kineska potražnja za naftom dostići vrhunac do 2027. godine, nakon čega će uslediti produženi pad potražnje za naftom.
„Kineska potražnja za naftom će dostići vrhunac do 2027. godine i nakon toga očekujemo dugoročan pad potražnje za naftom jer zemlja aktivno slijedi energetsku tranziciju“, navela je Šiking Sja, konsultant za naftu i hemikalije u kompaniji Wood Mackenzie.
Kina je 2020. postavila ciljeve da će biti ugljenično neutralna do 2060. dok su njeni zvaničnici takođe naglasili da će Kina težiti da svoju maksimalnu emisiju ugljenika dostigne do 2030. godine.
Kao i Fešaraki, Sja očekuje da će Indija nadoknaditi kinesku potražnju sirove nafte.
Indija je spremna da pretekne Kinu kao najveći centar rasta potražnje za naftom do kraja decenije, složni su eksperti iz ove oblasti.
„Izvan Kine, ukupna potražnja za naftom u Indiji i drugim privredama u razvoju u jugoistočnoj Aziji će nastaviti da raste do početka 2040-ih. U naredne dvije decenije pokretač rasta Azije biće Indija i jugoistočna Azija“, dodala je Sja.
Indijska privreda porasla je 7,8 odsto u kvartalu koji se završava u junu, što predstavlja najbrži tempo rasta u godini. Takođe se očekuje da će zemlja postati treća najveća ekonomija do 2030. godine.
Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, ugalj i dalje drži najveću komponentu kineskog energetskog miksa sa 55 odsto. Nafta i drugi energenti čine 19 odsto,
„Međutim, potrošnja prirodnog gasa, nuklearne energije i obnovljive energije u stalnom je porastu od početka 2001. godine“, navela je IEA u izvještaju od kraja 2022.
Možda za nekoliko decenija?
Ne slažu se svi da će kineska potražnja za naftom uskoro dostići vrhunac. Neki analitičari smatraju da će vremenski okvir biti više od nekoliko godina – možda čak i decenija.
„Cilj Kine je da postigne neto nultu emisiju ugljenika do 2060. godine, očekujem da će se njena potražnja za naftom smanjivati dok se bude približavala tom roku“, rekao je direktor kompanije LSEG Oil Research u Aziji, Iav Ian Chong.
Iav je istakao da se kineski uvoz sirove nafte prvenstveno prerađuje u dizel i benzin, koji će postati manje neophodni u Kini zbog „prilično eksplozivnog“ rasta EV ove godine. Što se tiče proizvodnje električne energije, on je napomenuo da Kina koristi „uglavnom ugalj i vrlo malo nafte“.
Isto tako, drugi analitičar smatra da bez značajnih tehnoloških inovacija kineska potražnja za naftom neće stati u narednih 20 do 30 godina.
„U nedostatku velikih otkrića gasa ili tehnoloških otkrića u oblasti obnovljive ili alternativne energije, ne očekujemo da će se rast potražnje za naftom u Kini završiti još najmanje dvije do tri decenije, iako bi stopa rasta potražnje mogla usporiti“, rekao je Bob Mekneli, predsednik kompanije Rapidan Energy Group. Energija Balkana