BEOGRAD, Prosječan Evropljanin osiromašio je po svim pokazateljima za posljednje četiri godine.
Nema novca ni za učešće za kredit, ako ima firmu mora da otpušta radnike, a proizvodnja mu je opala najviše od 2009. godine, kada je kriza bila na samom vrhuncu. Posljednji ekonomski izvještaji svjedoče o rekordnom padu poslovanja u evrozoni, dok se, sa druge strane, zaduženost zemalja – usijala i do 90 odsto od njihovog BDP.
Pozajmljivanje banaka domaćinstvima praktično je presušilo posljednjih mjeseci. Podaci Evropske centralne banke pokazuju da su zajmovi banaka privatnicima širom našeg kontinenta smanjeni za 0,8 odsto u odnosu prošle godine, nakon što su u avgustu već potonuli za 0,6 odsto.
– Do ovog vrtoglavog pada čak i mogućnosti da firme uzimaju kredite došlo zbog pesimistične prognoze privrednog rasta u evrozoni, ali i povećanih rizika – navodi se u izvještaju ECB. – Čak ni bilion evra u vidu ultrajeftinih dugoročnih zajmova nije podstaklo kreditiranje.
Kriza monetarnog sektora je uslovila i rekordni pad poslovnih aktivnosti, koji u Evropi nije zabilježen od juna 2009. godine. Najnovije istraživanje „Markita“ na 5.000 kompanija u evrozoni govori o tome da su privatne kompanije iz sektora proizvodnje i usluga tokom oktobra bile primorane da otpuštaju i do deset odsto radnika.
U isto vrijeme, zaduženost 17 zemalja koje kao valutu koriste evro porasla je na kraju drugog kvartala na 90 odsto njihovog BDP. Problem prezaduženosti je sve ozbiljniji za mnoge članice zone evra, uključujući Italiju, Španiju, Irsku i Portugaliju.
Najveći kvartalni rast duga je zabilježila Grčka, na 150,3 odsto svog BDP u drugom tromjesečju sa 136,9 odsto iz prethodna tri mjeseca. Ta zemlja je u dubokoj recesiji, u kojoj se nalazi već šestu godinu, što dodatno otežava problem prezaduženosti.
Centralna agencija za statistiku u Atini objavila da nezaposlenost u Grčkoj prelazi magičnu brojku od 25 odsto, što je najviše u novijoj istoriji ove zemlje. Precizna informacija glasi da je u julu mjesecu 2012. bez posla bilo 25,1 odsto radno sposobnog stanovništva, što znači da je u poređenju sa istim periodom prošle godine bez posla ostalo 329.086 radnika ili osam odsto ukupno zaposlenog stanovništva.
Prema podacima grčkog zavoda za statistiku Elstat, nešto više od tri miliona stanovnika, odnosno 27, 7 odsto, ove zemlje živi u bijedi.
Kako je dogovoreno sa čelnicima Evropske unije i Međunarodnim monetarnim fondom, Grčka bi trebalo da do 2020. smanji ukupan dug na 120,5 BDP, što će i dalje biti nivo koji je dosta iznad granice EU od 60 odsto, ali će ipak biti održiviji.
Francuska nekonkurenta
Kada je u pitanju konkurentnost preduzeća, Francuska kasni za svojim evropskim partnerima. Vlada ove zemlje ne može da računa na znatnije snižavanje cijene rada zbog konkurentnosti svojih firmi, pa će biti prinuđena da primjeni druge metode, poput unapređenja inovacija i ulaganja u istraživački sektor. U ostalim zemljama evrozone u kojima je zabilježen ozbiljan rast konkurentnosti, kriza je praćena značajnim smanjenjem cijene rada. Tako je, poređenja radi, povećanje izvoza na godišnjem nivou u Irskoj je u avgustu iznosilo 18 odsto, a u Francuskoj samo tri odsto. Novosti