SARAJEVO, Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić smatra da će niz problema BiH donijeti nova struktura Evropske bankarske unije.
“Mislim da će ta nova struktura donijeti nove probleme za BiH jer je postavljena tako da se iz EU, sa nivoa Evropske centralne banke, nadziru sistemski važne banke, dok one koje to nisu ostaju pod domaćom supervizijom”, pojašnjava Kozarić.
On je istakao da je riječ o sistemskim bankama poput Rajfajzen banke, Unikredit banke, Šparkase banke, Sao Paolo inteza banke, Hipo banke i drugima.
U izjavi novinarima uoči konferencije “Izazovi bankarskog sektora u centralnoj Evropi”, koja je danas održana u Sarajevu u organizaciji konsultantsko-revizorske kuće “Dilojt” i magazina “Banke u BiH”, Kozarić je podsjetio da je u BiH supervizija na entitetskom nivou i da Centralna banka BiH ima ulogu koordinatora.
“Nije nepoznato da se u okrilju pregovora sa MMF-om govori o bankarskoj rezoluciji, a pošto je to jedno od ključnih pitanja u novoj stukturi bankarske unije, jasno je da se to odnosi na način na koji će sutra banke rješavati probleme. Pri tome bi trebalo da bude formiran fond iz kojeg bi se finansirale te greške bankara”, rekao je guverner Centralne banke BiH.
Nažalost, ističe Kozarić, u BiH još ne postoji to rješenje i o tome će se razgovarati ili na nivou entitetskih agencija za bankarstvo ili na nivou Agencije za osiguranje depozita.
On je naveo da države EU više neće plaćati greške bankara, kao što je bio slučaj u Grčkoj i na Kipru, te potvrdio da 95 odsto aktive u BiH drže strane banke, što znači da će sve te refleksije imati uticaj i na BiH.
Predsjednik Uprave “Dilojta” za centralnu Evropu Alister Tir rekao je novinarima da se bankarski sektor BiH ne razlikuje mnogo od drugih zemalja, ali da ga karakterišu loši i nekvalitetni krediti, zatim dioničari koji nisu voljni da ulažu u BiH i drugo.
Na ovom skupu bilo je riječi o promjenama u bankarskoj regulaciji kao posljedici zahtjeva Evropske centralne banke, tržištu nekvalitetnih kredita u centralnoj Evropi i restrukturisanju banaka. Srna