BEOGRAD, Pad kupovne moći je sve osjetniji. Se više potrošača u korpu stavlja samo najosnovnije namirnice, dok se ostalo u većini slučajeva smatra luksuzom.
Najčešće kupujem mlijeko, brašno, ulje, šećer, jaja, povrće i nešto voća. Meso i suhomesnate proizvode skoro da smo izbacili iz upotrebe jer za njih nemam para, dok kućnu hemiju i sredstva za ličnu higijenu uzimam u većim pakovanjima. Sokove i slatkiše, kao i alkoholna pića kupujem samo kada nam se najave gosti, priča Anica D., domaćica iz Pančeva.
Anica živi sa suprugom i ćerkom, i kaže da muku muči kako da pregrmi od prvog do prvog. Njihova mjesečna primanja su svega 35.000 dinara, pa kada poplaćaju račune za struju, vodu i telefon, za hranu im jedva pretekne.
Posljednja istraživanja koja je sprovela agencija za marketinška istraživanja „Gfk“ pokazuju da u odnosu na lani srpski potrošači danas za 23 odsto manje kupuju slatkiše, sokove i sredstava za ličnu higijenu, dok je prodaja alkoholnih pića manja za 11 odsto. U padu je i prodaja tehnike i tekstila, i to za oko 20 odsto. Prodaja cigareta, voća i povrća je na prošlogodišnjem nivou, dok se bilježi rast tražnje osnovnih životnih namirnica, ali i proizvoda trgovačkih privatnih robnih marki.
Slične podatke iznose i trgovci. Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskih lanaca „SOS market“ i „Jabuka“, kaže da potrošači bukvalno gledaju svaki dinar, pa prosječan račun po kupcu tokom radnih dana u ovim radnjama danas iznosi oko 500 dinara, dok su ranije iznosili i više od 1.000 dinara po potrošaču.
“Ljudi najčešće uzimaju samo hleb i mleko, dok se od ostalih stvari kupuju jaja, pavlaka, jogurt, majonez i, tu i tamo, džem i ajvar. Od mesnih prerađevina kupuju najjeftinije salame, viršle i paštete, a od mesa uglavnom piletinu. Od povrća je najtraženiji krompir, a od voća jabuke. Prodaja vode je drastično pala, od sokova se traže najjeftiniji, a tako je i sa konditorima”, kaže Radulovićeva i dodaje da od kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu ide sve, s tim što se umjesto šampona u pakovanju od 250 i 300 mililitara sada traže litarska pakovanja jer se više isplate.
Kupovna moć građana pašće za još osam odsto
Ekonomisti predviđaju da će zbog pada dinara i rasta cijena goriva, struje, telefonske pretplate, usluga, kupovna moć građana u 2010. godini pasti za još osam odsto.
“Država se sada pogrešno trudi da sa subvencionisanim kreditima spase priču i podstakne potrošnju. Ali prostora za dalje zaduživanje nema, i to nam realno ne može pomoći” zaključuje Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište. Blic