BEOGRAD — Svijet poslije kovida i novi izvori rasta u promjenjenim uslovima poslovanja centralna je tema Kopaonik biznis foruma (KBF).
Forum će od 24. do 27. maja u Beogradu okupiti više od 130 učesnika, a čiji će gost biti i profesor Branko Milanović, svetski poznati istraživač teme nejednakosti.
Predsjednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović u izjavi za Tanjug ističe da će prvi put KBF biti održan u hibridnom formatu, jer je skupu koji organizuje SES odložen termin, promenjeno mjesto održavanja i na kraju zbog pandemijskih prilika promjenjena i forma.
Objašnjava da će 28. KBF biti manje – više onlajn događaj, ali i da će svi panelisti, moderatori, plenarni govornici i specijalni gosti biti prisutni u hotelu Metropol, sa limitiranom publikom.
“Siguran sam da kvalitet Kopaonik biznis foruma neće biti ništa manji nego što je to bilo prošle i svih prethodnih godina. Pogotovo što imamo jako zanimljivu temu Svet posle kovida – Novi izvori rasta u promenjenim uslovima poslovanja, koju je realnost nametnula”, kaže Vlahović.
KBF će imati više specijalnih gostiju, a organizatori posebno ističu učešće profesora Branka Milanovića.
“Istakao bih posebno gostovanje profesora Branka Milanovića koji u svetu poznat sa knjigom Globalna nejednakost. Uopšte reč je o profesoru koji godinama istražuje temu nejednakosti”, kaže Vlahović.
Dodaje da će biti prisutna i predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić, guverner NBS Jorgovanka Tabaković, kao i gotovo svi ministri iz ekonomskih resora, svi direktori privatnih velikih kompanija i banaka, direktori velikih javnih preduzeća.
Najavljuje se prisustvo i predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, ambasadora zemalja EU i SAD, kao i domaćih profesora i akademika.
“Očekujem interesantnu raspravu i nadam se da ćemo tradicionalnim dokumentom, koji ćemo objaviti na sajtu KBF-a, Kopaonik konsenzusom, pomoći i Vladi Srbije i NBS da u narednom periodu koncipiraju adekvatnu ekonomsku politiku u ovom kriznom i postkriznom vremenu”, kaže Vlahović.
Kopanik biznis forum počeće i bit završen panelima posvećenim zdravstvu.
“Mislim da je to u ovom trenutku ključna tema. Govorićemo o stanju u zdravstvu u Srbiji, kako je taj sistem prošao i prolazi kroz pandemijsku krizu. Hoćemo da govorimo i o naučnom napretku u zdravstvu i kako to može doprineti unapređenju kvaliteta personalizovane medicine u Srbiji”, navodi Vlahović.
Kao vrlo bitnu temu Foruma on izdvaja i obrazovanje koja je već nekoliko godina u fokusu skupa.
“Zbog toga što je obrazovanje ključni resurs od koga zavisi dugoročni razvoj i države i društva. U današnjem svetu rast se pre svega zasniva na obrazovanju, ali obrazovanje mora da pretrpi promene i da akcenat bude na kreativnosti, inovativnost, kritičkom mišljenju, celoživotnom učenju”, naglašava on.
Tema Četvrte industrijske revolucije bila je centralna na KBF održanom prošle godine prije pandemije, a o njoj će se govoriti i u beogradskom izdanju.
“To je tema koja će i dalje biti aktuelna u narednom periodu. Želimo da kažemo da je pandemija samo ubrzala primenu onoga što sa sobom donosi Četvrta industrijska revolucija”, kaže Vlahović.
Na Kopaonik biznis forumu govoriće se i o potrebi velikog resetovanja svjetske ekonomije da bi se ona brže oporavila.
“Želja je da se sektorski posmatra stanje u privredi Srbije, odnosno njihova rezistencija u odnosu na pandemijsku krizu. Kao i kako izgleda nova agenda rasta Srbije, šta je neophodno da se od reformskih mera implementira da bi rast bio iznad šest procenata”, naglašava on.
Dodaje da je Forum prepoznat kao mesto gde se celovito razmatra ne samo stanje u makroekonomiji, već i u svim oblastima koje se odnose na privredu i društvo.
Govoreći o aktuelnoj situaciji u privredi Srbije, Vlahović ističe da je činjenica da ćemo u prvom kvartalu 2021. godine imati rast veći od jednog procenta, što govori da je realno očekivati da će rast u cijeloj 2021. godini biti iznad pet procenata, možda i svih šest procenata koliko je projektovala Vlada Srbije.
“Očekujem da se privreda Srbije do kraja ove godine vrati na pretkrizni nivo. Koliko brzo će se to desiti zavisi od performansi naših tradicionalnih privrednih grana, mislim na poljoprivredu, industriju i građevinarstvo. To su dominantni stvaraoci BDP-a u Srbiji”, naveo je on.
Komparativno gledano, privreda Srbije prošle godine nije imala dramatičan pad, koji je između ostalog predupređen i masivnom intervencijom kroz paket podrške privredi u 2020. koji se nastavlja i u 2021. godini, dodao je predsjednik SES – a.
“U ovoj godini ćemo svakako imati visoki rast, a hoćemo li ga ponoviti i u 2022. godini, zavisi u kojoj meri će rasti ukupne investicije. One se sada nalaze na nivou od 22,8 procenata BDP-a. Te investicije moraju da budu pogurane ne samo nivoom kapitalnih ili državnih investicija, ne samo stranim privatnim investicijama, nego i domaćim privatnim investicijama”, smatra Vlahović.
Put do više domaćih privatnih investicija on vidi kroz unapređenje ukupnog poslovnog ambijenta.
“Mora se raditi na unapređenju kvaliteta institucija, ne samo onih koje regulišu tržište nego i garantuju pravnu sigurnost. Govorimo o potrebi da imamo jednake, stabilne, nepromenljive uslove poslovanja za sve”, kaže Vlahović.
Kao veliku privrednu prednost Srbije u ovom trenutku, vidi i vakcinaciju u kojoj je Srbija lider po obuhvatu ne samo u odnosu na zemlje okruženja nego i u poređenju sa zemljama EU.
Ocenjuje da je masovna vakcinacija pretpostavka završetka pandemijske krize i dobar potez Vlade Srbije, a dolazak stranaca na vakcinaciju vidi kao dobru reklamu.
“Međutim, da li će se prednost iskoristiti i koliko će se uopšte iskoristiti nove šanse koje se stvaraju u pandemijskoj krizi… Usled prekida globalnih lanaca snabdevanja mnoge multinacionalne kompanije sele svoj kapital sa Dalekog istoka i traže nove destinacije. A da li će Srbija biti ta destinacija novog investiranja, zavisi od toga u kojoj meri i koliko se brzo možemo pripremiti i unaprediti poslovni ambijent”, kaže Vlahović.
On kao šansu za Srbiju vidi i investicije kroz EU budžet koji je planiran kao podrška u periodu poslije pandemije.
“Ovaj budžet EU koji je sada opredeljen kao podrška u postpandemijskom periodu jeste velika šansa za dalji razvoj infrastrukture u Srbiji. Pri tome ne mislim samo na saobraćajnu, već i na komunalnu infrastrukturu, na ulaganja u zaštitu čovekove okoline, jer tu imamo veliki gep između potreba i zatečenog stanja”, smatra Vlahović.
Dodaje da je EU i do sada puno novca i donirala i investirala kroz različite programe koji su bili dio njihovog budžeta. Tanjug
