BERLIN/BRISEL, Savjetnik Ministarstva finansija Njemačke Kaj Konrad smatra da će evro postojati samo još pet godina.
On je za njemačko izdanje lista “Velt am zontag” upozorio da evropska valuta ima veoma male šanse za opstanak i ukazao da postoji realan rizik od uvećanja dužničkog tereta pojedinih zemalja.
Ekonomski analitičari ističu da je bilo potrebno nekoliko godina i skoro 20 samita na najvišem nivou da bi evropske vlasti priznale očigledno – evropska ekonomija neće moći da se vrati napretku samo smanjenjem državnih troškova.
Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo priznao je da takve mjere nailaze na sve manje podrške. Ta izjava, smatraju stručnjaci, još jednom pokazuje da je u jeku krize politika u Evropi dominirala nad ekonomskom svrsishodnošću.
Poziv na budžetsku disciplinu diktiran je, najvjerovatnije, ne zdravim razumom već voljom političara, koji su u tom trenutku donosili odluku.
Put je od početka izabran pogrešno. Izlazak iz krize je u prvom redu stimulisanje proizvodnje i unutrašnje potražnje – ukazuju ekonomski stručnjaci.
To što sada čine evropski činovnici jeste ubijanje svih mogućnosti ekonomije. To je dovelo do ozbiljnog smanjenja tempa rasta unutrašnjeg bruto proizvoda.
U pojedinim zemljama došlo je do socijalne napetosti, koja raste, zahvaljujući sumanutom rastu nezaposlenosti.
Kada su u Briselu prelazili na politiku budžetskih smanjenja, bilo im je potrebno da nađu neko žrtveno jagnje – južnoevropsku zemlju, da bi pokazali do čega mogu da dovedu nekontrolisani budžetski troškovi.
Ali, to je samo pogoršalo problem, dovelo do političkog i ekonomskog disbalansa. Nesumnjivo je trebalo kazniti neke zemlje u kojima su penzije činile 100 odsto nivoa plata – smatraju ekonomisti, ali je, istovremeno, trebalo ići ka tome da ekonomska politika zone evra bude izbalansiranija.
Ekonomski analitičari ističu da Brisel ne čini ništa osim pritisaka na članice EU da troše manje i ocjenjuju da je sa ekonomske tačke gledišta to – besmisleno.