BEOGRAD, Osam sati bez kafe i cigarete ne može se ni razmišljati. Ručak je obavezan, a teško je odoleti i svim izazovima koje nudi neograničeni pristup Internetu i telefonu. Na kraju, kako kažu podaci posljednjeg istraživanja Centra za produktivnost i Unije poslodavaca, radnici u Srbiji efektivno rade od tri do skoro sedam sati dnevno.
Zaposleni sa primanjima kojima ne mogu da pokriju ni osnovne potrebe reći će i – previše. Za gazde, poslodavce i menadžment ovo je jedno od ključnih opravdanja što u poslovanju ne bilježe dovoljan „plus“. Stručnjaci, međutim, odgovaraju da efikasnost radnika u firmi zavisi prije svega od sposobnosti njihovih nadređenih da ih dobro organizuju.
Država
Istražujući efektivan rad zaposlenih u Srbiji, Unija poslodavaca i Centar za produktivnost posmatrali su po šest preduzeća iz privatnog i javnog sektora. U svakom od njih mjeren je učinak zaposlenih u administraciji i radnika na terenu.
Najmanje su pružile, po njihovim nalazima, birokrate u državnoj službi. Oni efektivno rade svega tri i po sata. Istim zaduženjima zaposleni kod privatnika svakog dana posveti šest sati i 55 minuta pune pažnje. Radnici na terenu, čiji je poslodavac država, aktivno rade tri sata i 50 minuta dnevno, dok njihove kolege u privatnom sektoru bez odmora provedu sedam sati i 14 minuta.
Ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja, napominje da učinak zaposlenih ne zavisi prevashodno od prirode vlasništva firme.
– Ne mora da zavisi od toga da li je preduzeće državno ili privatno. Mi, međutim, imamo neefikasnu državu i administraciju, pa su i njeni zaposleni manje efikasni. U razvijenim ekonomijama, međutim, to nema nikakve veze, već i državne institucije uspešno posluju – objašnja Đogović. – S druge strane, imate mnogo privatnika čija preduzeća nisu uspješna. Da bi neko bio uspješan mora da ima dobar menadžment. Onaj koji je uspostavio dobru organizaciju i uspješnu komunikaciju svih nivoa. Bitna je opšta situacija u preduzeću i koliko zaposleni tu firmu doživljava kao svoju, a ne kao neki otuđeni dio.
Plate
Sindikati nemaju dileme – radnici u Srbiji ne rade loše, ali su loše plaćeni. Poslodavci koji ne štede na platama ne mogu se požaliti na učinak svojih zaposlenih. i obrnuto.
– Ne verujem u statističke podatke o efektivnom radu, jer ima i značajnijih oblasti za koje u Srbiji nema pravih pokazatelja – kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. – Efikasnost zaposlenih se posljednjih godina povećala. Razlog je jednostavan. Sve je više gazda, a novih radnih mjesta sve manje. Ljudi strahuju da će ostati bez posla i rade više. Mi imamo drugi problem. Prosjek starosti radnika u proizvodnim djelatnostima je čak 48. Razlog je isti, nema novih radnih mjesta. Srpski radnik nije neradnik, ali jeste nedovoljno plaćen. Socijalno-ekonomski savjet nije prihvatio naš zahtjev da se poveća minimalna zarada u Srbiji. Ona i dalje iznosi svega 15.125 dinara.
Pauza
Ma koliko bi direktori i vlasnici kompanija bili zadovoljni jedino kada njihovi zaposleni ne bi ni treptali, a kamoli ustajali sa mjesta, psiholozi kažu da to ni u idealnim uslovima nije moguće. Sposobnost čovjeka da bez prekida radi zavisi, između ostalog, i od prirode posla.
– Ne može se raditi osam sati bez prekida – kaže Vera Kondić, psiholog rada. – Svakom radniku je na početku dana potrebno zagrijavanje. To je individualna stvar, ali uopšteno govoreći, najefektivniji dio dana je između 9 i 13 časova. Tada treba napraviti pauzu. Efikasnost tokom dana opada, ali pred kraj radnog vremena opet raste. To je takozvani završni elan. Motivacija raste jer se bliži kraj radnog dana. Isto važi i kada se posmatra nedelja. Ponedjeljkom se zagrijavamo, a najuspješniji smo srijedom i četvrtkom. Zavisi i od organizacije posla. Efikasniji su zaposleni koji mogu sami da usklađuju i mijenjaju svoje aktivnosti. Oni bolje rade od onih koji ponavljaju istu radnju.
Sat 85 dinara
Potraga za motivima za predan rad nema nikakvog izgleda kod zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu u Srbiji. Kako ona iznosi svega 15.125 dinara, nije teško izračunati da sat rada vrijedi – 85,9 dinara. Naruku nam nimalo ne ide poređenje sa Slovenijom. Tamo je minimalna zarada 562 evra. Po satu rada to je – 3,19 evra, što je 319 dinara.
Prosječna zarada u Srbiji u januaru je iznosila 29.929 dinara. Većina radnika za sat posla zaradila je 170 dinara.
Nema ni praznovanja
Svima je jasno da odavno više ne stoji ni čuvena teza da Srbi samo praznuju. Dovoljno je pogledati broj državnih praznika u Srbiji i u inostranstvu i shvatiti da smo mi na začelju liste. U Srbiji se ne radi za tri državna i za dva verska praznika. Svako ima pravo da na posao ne dolazi još za slavu ili drugi vjerski praznik, ukoliko je pripadnih druge vjere. Ubilježena su još tri državna praznika, ali su oni radni.
Kalendar praznika, međutim, znatno je popunjeniji u drugim zemljama. Austrijanci obilježavaju čak 19 praznika, poslovično vrijedni Njemci 18, a Danci 17. Amerikanci praznuju 16 dana, a Italijani – 14.
Država draža od “Fijata“
Polemike o vrjednoći srpskih radnika pokrenuo je nedavni zahtjev 20 zaposlenih u fabrici „Fijat automobili Srbija“ da se vrate u državno preduzeće. Kako su sami priznali, nisu mogli da izdrže težak i naporan rad.
– Nije čudo što su to tražili. Da je trebalo da rade za 1.000 evra, izdržali bi taj napor – smatra Ranka Savić. – Ako je plata u „Fijatu“ do 30.000 dinara, a u državnom preduzeću 22.000, onda to nije dovoljna stimulacija za toliki rad.
Ekonomista Saša Đogović vjeruje da je riječ o starijim radnicima koje ne dijeli mnogo godina do penzije.
– U poodmaklim su godinama i odgovara im zaleđina i podrška države – kaže Đogović. – Potrebno je vremena da se uspostave radne navike, poslije nekoliko decenija drugačije discipline. Stvaranje radnih navika je proces koji traje i zavisi i od investicija i edukacije samog menadžmenta i njegove sposobnosti da stvori dobru atmosferu u preduzeću.
Čak 2,2 miliona zaposlenih radi više od 40 sati nedeljno, pokazuju ankete
Većina na poslu prekovremeno
Možda nisu potpuno efektivni svakog radnog sata, ali je činjenica da ubjedljivo najveći broj građana Srbije radi više od 40 sati nedeljno – čak 2,26 miliona njih. To je pokazala anketa o radnoj snazi, koju je uradio Republički zavod za statistiku.
Do 40 sati nedeljno radi 323.786 ljudi. Međi njima ima i onih koji rade svega jedan sat nedeljno – 220. Od dva do četiri sata svake sedmice na poslu provede 4.547 građana, a do deset sati – 7.383. U ovoj grupaciji su najbrojniji oni koji rade od 30 do 39 sati nedeljno – 174.497.
Među radnicima koji rade prekovremeno najbrojnija je grupa koja radnu nedelju premaši za devet sati. Njih je 1,77 miliona. Zabrinjava, međutim, što nije zanemarljiv broj ni onih koji nedeljno provedu više od 60 sati radeći – 254.531.
– Naš veliki problem je što poslodavci izbjegavaju plaćanje prekovremenog rada – kaže Ranka Savić. – Tu su posebno pogođeni radnici u trgovini. Oni moraju da dođu 40 minuta prije otvaranja radnje, a ostaju i dva sata kasnije da bi naslagali robu. Kao i u drugim situacijama, i ovde je teško izboriti se za poštovanje prava radnika. Zaposleni strahuju od otkaza i zato ne smiju ni da se bune. Novosti